Јавно предавање: проф. др Татјана Стефановић Станојевић, Траума и психотерапијски модел зацељења

Јавно предавање: проф. др Татјана Стефановић Станојевић, Траума и психотерапијски модел зацељења

Јавно предавање
Проф. др Татјана Стефановић Станојевић
Траума и психотерапијски модел зацељења

Четвртак, 23. март 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 23. марта 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Татјане Стефановић Станојевић, редовног професора Департмана за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу, на тему Траума и психотерапијски модел зацељења. Предавање је одржано као прва јавна активност у оквиру непосредно пре тога представљеног новог пројекта Огранка О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом (координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац: пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић).

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, најавио је предавача, проф. др Татјану Стефановић Станојевић, и изразио уверење да ће данашњи рад – најпре, представљање новог пројекта а, потом, јавно предавање у оквиру почетка рада на пројекту – бити заокружен одговарајућом плодном расправом.

Проф. др Татјана Стефановић Станојевић, након представљања психолошке трауме у свим модалитетима, посветила је пажњу најпре теоријским аргументима за модел зацељења који предлаже. Прецизирала је односе између теорије афективне везаности и класификације образаца, са једне, и модалитета трауме, са друге стране. Наиме, за образац избегавајуће афективне везаности типична је развојна и васпитна, а за образац преокупиране везаности типичнија је васпитна траума. Само за образац дезорганизоване везаности каркатеристична је шок траума и њен трансгенерацијски пренос. У сигурном обрасцу везаности налазе се резилијентна деца (захваљујући капацитету за ментализацију доминантних фигура везаности), која адекватно реагују на различите модалитете трауме. Едукација о наведеним везама могла би имати превентивни карактер.

У другом делу предавања био је представљен психотерапијски модел зацељивања трауме развијен код траума експерта Џанине Фишер и модификован за потребе рада психотерапеута са клијентима у Србији. У средишту процеса су унутрашњи „цимери” и одрасла негујућа особа која у контексту сигурног окружења стиче капацитет да препозна сопствене цимере и зацели им повреде.

Предавање је пратио велики број стручњака, психотерапеута, психолога и психијатара, као и значајан број студената са Департмана за психологију. Бројне и заинтересоване колегинице и колеге узеле су учешће у дискусији која се развила након предавања (и у непосредној комуникацији и преко видео линка). Колегинице које живе и раде у другачијим културама (Оман, Аустралија, Македонија) поделиле су искуства о сличностима и разликама у начинима третмана. Била су драгоцена и питања студената. Општа је оцена да би овај психотерапијски модел могао постати алат за даљи психотерапијски рад, који ће тек показати своју ефикасност.