Јавно предавање
Владан Беара, психотерапеут
Егзистенцијалистички приступ у психотерапији трауме

(У оквиру пројекта О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом, координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић.)

Петак, 7. јун 2024, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У петак, 7. јуна 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање психотерапеута Владана Беаре Егзистенцијалистички приступ у психотерапији трауме. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом чији је координатор академик Александар Костић, а руководилац проф. др Татјана Стефановић Станојевић.

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, пренео је госту Огранка и свима присутнима поздраве дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, као и поздраве свих чланова и сарадника Огранка, подсетио и овом приликом на мисију САНУ и њеног Огранка у Нишу, која се, између осталог, састоји у ширењу највиших идеја науке, културе и уметности, образовања и просвећености, учешћа у научним истраживањима традиције и савремености, и указао на друштвени контекст у којем се реализују пројект и предавања о трауми. Потом је проф. др Татјана Стефановић Станојевић, руководилац пројекта, укратко известила о томе како је на недавно одржаном 72. Конгресу психолога Србије представила резултате пројекта Огранка у погледу подизања свести о узнемирујућем стању траума на југу Србије, а потом присутнима на предавању представила и госта-предавача, износећи главне моменте из његове професионалне биографије.

Владан Беара, психотерапеут, рођен је 1968. године у Новом Саду. Дипломирао је  психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Владан Беара је РЕБТ терапеут, associate fellow Albert Ellis Institute New York; психотерапеут у REBT PRAXIS ЦЕНТРУ од 2002. године; едукатор и супервизор у Центру за ратну трауму од 1999. године. Едуковао се у области логотерапије и егзистенцијалне анализе, затим у областима: психодрама, гешталт, ACT (Acceptance and commitment therapy – терапија прихватањем и посвећеношћу), DBT (Dialectical behavior therapy – дијалектичка бихејвиорална терапија), Mindfulness based CBT (свесношћу-усредсређена когнитивно-бихејвиорална терапија), Storytelling (причање приче), клијент-центрирано саветовање. Ради са ратним ветеранима од 1999. године. Радио са српским, хрватским, бошњачким и албанским ветеранима и водио групе ветерана. Ради на обуци ветерана за изградњу мира и дијалог са младима у Босни и Херцеговини, пројект КУВИ (Конструктивна употреба ветеранског искуства). Области садашњег интересовања Владана Беаре су REBT (Рационално-емотивна бихејвиорална психотерапија), логотерапија и нова стоичка филозофија.

На почетку предавања, Владан Беара је, најавио да ће говорити о егзистенцијалистичком приступу проблему трауме углавном на основу тешких и мучних искустава из терапијског рада са ратним ветеранима, дао одређење трауме и трауматског догађаја, изложио типичне карактеристике особа са посттрауматским синдромом. По његовом мишљењу, не постоји једна јединствена егзистенцијалистичка психотерапија, нити егзистенцијалистичка терапија трауме. Постоје егзистенцијалистички терапеути који раде са траумом и постоји егзистенцијалистички приступ трауми. На примерима учења Карла Јасперса, Ирвина Јалома и Виктора Франкла, Беара је скицирао главне филозофске црте егзистенцијалистичких учења о анксиозности, патњи и осећају бесмисла у сусрету са стварношћу, као филозофски оквир психотерапијског приступа. Егзистенцијалисти тврде, каже он, да је корен анксиозности и неуротичности у човековом сусрету са реалитетом који особа не може да прихвати него користи бројне механизме одбране.  Сваки човек се сусреће са непромењивим чињеницама живота као што су смрт, слобода и одговорност, егзистенцијална изолованост и бесмисао живљења, и мучи се са тим да их прихвати. И трауматизована и нетрауматизована особа се налазе у истом реалитету, само што је траума бруталан, неописив, неизрецив, ужасан и тотално неприхватљив сусрет са реалитетом. Траума је распад најдубљег концептуалног система особе, радикална промена најдубљих филозофских уверења човека. Егзистенција је постојање човека у свету са којим је нераскидиво повезан, а трауматизована особа је искусила свет са којим не може да се осети повезано. Пошто је изнео сазнања о уобичајеном страху од случајних и неконтролисаних догађаја, о шоку у сусрету са трауматским догађајем и рушењу уверења о свету као „добром месту”, о суочавању са ништавилом, Владан Беара је нагласио значај терапијског освешћивања у погледу реалности, у погледу могућности откривања смисла у претрпљеној патњи и у судару са поменутим непромењивим аспектима реалности. На крају, указао је на значај љубави, давања себе свету и другима, те херојског става према патњи, као на чиниоце повезивања са људима и откривања односно креирања смисла сопствене егзистенцијалне драме и света самога. У том смислу, егзистенцијалистичка психотерапија трауме је помоћ особи да прихвати неприхватљиву стварност, да рестаурира базични концептуални систем уверења о себи и о свету и да га развија даље, у правцу мирења са неумољивом стварношћу.

У дискусији је било речи о искуствима у раду са трауматизованим ратним ветеранима и о примерима узрастања потенцијалних самоубица до посвећених мировних активиста; о проблемима презаштићене деце и њихове повећане подложности траумама, те о предностима примерених и одмерених васпитних отклањања илузија о „добром свету”; најзад, о границама психологије као науке у настојањима досезања душевног и духовног мира у датом свету, у који смо рођењем „бачени”.