Почетна
Српска академија наука и уметности
Председник САНУ
Број акта: 227/1
Датум: 23. април 2021.
ОДЛУКА
о образовању Комисије која ће руководити радом Огранка САНУ у Нишу до избора новог Извршног одбора Огранка САНУ у Нишу
НАЈАВЉЕНЕ АКТИВНОСТИ ЗА МАЈ
Среда, 12. мај 2021. године –
веб-страница Огранка САНУ у Нишу
(http://www.ogranaknis.sanu.ac.rs).
Тематска виртуална изложба ликовних радова студената Факултета уметности у Нишу
Уметност и болест – уметност и здравље
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Факултет уметности Универзитета у Нишу, Галерија Универзитета у Нишу
15-16. мај 2021. године.
Научни скуп
Virtual Balkan Urological Symposium
Модератор: проф. др Драгослав Башић
Организатори: Уролошка секција СЛД, Балканска уролошка асоцијација, Огранак САНУ у Нишу
Петак, 21. мај 2021. године –
веб-страница Огранка САНУ у Нишу
(http://www.ogranaknis.sanu.ac.rs).
Представљање резултата пројекта О-06-17
Епигенетски механизми утицаја исхране и контаминената хране на протеомику и метаболомику хроничних обољења
Координатор пројекта: академик Миодраг Чолић
Руководилац пројекта: проф. др Гордана Коцић
Среда, 26. мај 2021. године, 12:00 сати.
Ниш, сала Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” Ниш,
Кеј Мике Палигорића број 2.
Представљање резултата пројекта О-06-17
„Сачуваше се ове свете књиге”:
изложба рукописне и старе штампане књиге
Организатори: Центар за црквене студије Ниш, Огранак САНУ у Нишу, Универзитетска библиотека „Никола Тесла” Ниш
IN MEMORIAM
ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИЛОРАД МИТКОВИЋ
У среду, 7. априла 2021. године, у Клиничком центру у Нишу, од последица инфекције корона-вирусом Ковид-19, у својој 71. години, преминуо је академик Милорад Митковић, потпредседник Огранка САНУ у Нишу.
Милорад Митковић рођен је 7. јуна 1950. у Лебану. На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1975, а магистрирао 1984. Специјализацију из ортопедије похађао је у Универзитетском клиничком центру у Нишу од 1978. до 1982, а докторирао 1987. године на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Студијске боравке реализовао је у Београду, Лондону, Оксфорду, Кембриџу, Улму, Хановеру, Бриселу, Москви, Риги, Тибингену, Давосу.
Био је запослен на Медицинском Факултету Универзитета у Нишу (од 2004. у звању редовног професора), а од 1994. до 2015. године био је директор Клинике за ортопедију и трауматологију КЦ Ниш.
За дописног члана САНУ изабран 1. новембра 2012, а за редовног члана 8. новембра 2018. године. Од новембра 2018. године био је потпредседник Огранка САНУ у Нишу.
Најзначајније научноистраживачке и практичне резултате, који су имали међународни одјек и признања, Милорад Митковић остварио је у области ортопедске хирургије и трауматологије, биомеханике, експерименталне хирургије, посебно у лечењу прелома костију, у корекцији различитих врста деформитета, у продужењу екстремитета применом „Митковићевог спољног фиксатора” и комбинацијом спољне и унутрашње фиксације, у артроскопској хирургији колена, у уградњи вештачких кукова.
Реализовао 12 научних пројеката (од тога два у Швајцарској), у оквиру којих је патентирао 44 проналаска под својим именом (у земљи и иностранству). Објавио је преко 400 научних радова и 6 књига.
Конструктор је система за спољну фиксацију костију који носи његово име („Фиксатор по Митковићу”), а који је, после испитивања у Југославији, Србији, Немачкој, Швајцарској, примењен на преко 25.000 пацијената у Србији и иностранству, укључујући и збрињавање рањеника у току сукоба на простору бивше Југославије.
Академик Митковић основао је школу спољне и унутрашње фиксације костију у Нишу, у којој се данас едукују бројни ортопедски хирурзи из земље и иностранства. Оснивач je и шеф једне ортопедске клинике у Кувајту.
Академик Митковић био је члан следећих научних и стручних друштава: Српска трауматолошка асоцијација, председник; Академија медицинских наука СЛД; Удружење за изучавање спољне и унутрашње фиксације костију, председник; Међународно удружење ортопедских хирурга и трауматолога; Европска федерација националних асоцијација ортопеда и трауматолога; Европска асоцијација за трауматологију и ургентну хирургију; Америчка академија за ортопедску хирургију; Међународно удружење за продужење и реконструкцију екстремитета.
Добитник је и носилац бројних награда и признања, међу којима се истичу: Велика златна медаља Института за ортопедију и трауматологију из Риге (1988); Прва награда за проналазак у СФРЈ (1989); Златна медаља „Eурека”, Брисел (1990); Златна медаља „Михајло Пупин” (1994); Златна медаља „Никола Тесла” (1996); Златна плакета Клиничког центра Ниш за високо међународно репрезентовање (1998); Награда „11. јануар”, признање Града Ниша (2012); Награда Српског лекарског друштва „Велики печат” (2014); „Златни знак” Универзитета у Нишу (2014); Медаља „Др Владан Ђорђевић”, ВМА, Београд (2015).
На кандидационом Скупу свих чланова Oгранка САНУ у Нишу, одржаном 9. фебруара 2021. године, академик Митковић једногласно је предложен за председника Огранка САНУ у Нишу. Нажалост, Изборни скуп, заказан за 30. март 2021. године, одложен је управо због болести и хоспитализације академика Митковића.
IN MEMORIAM
ПРЕМИНУО АКАДЕМИК НИНОСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ
У петак, 25. децембра 2020. године, у Клиничком центру у Нишу, од последица инфекције корона-вирусом Ковид-19, у својој 71. години, преминуо је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу.
Нинослав Стојадиновић рођен је у Нишу 20. септембра 1950. У Нишу је завршио основну и средњу школу. На Електронском факултету у Нишу, где је дипломирао 1974. и докторирао 1980, радио је од 1976, и у звање редовног професора изабран 1991. год. Шеф Катедре за микроелектронику био је од 1984. до 2005. год. Од 1986. до 1989. год. био је продекан, а од 1989. до 1994. год. декан Електронског факултета. Заменик управника Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу био од 1991. до 1996. године.
За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног члана 2012. године (Одељење техничких наука САНУ). Од 2016. год. председник је новооснованог Огранка САНУ у Нишу. Био је члан Председништва и Извршног одбора САНУ.
Академик Стојадиновић био је члан комисија за избор наставника и одбрану докторских дисертација на више светских универзитета, а 1997. год. био је гостујући професор на Техничком универзитету у Бечу. Нинослав Стојадиновић био је члан многих међународних научних одбора и експертских комисија и група, главни уредник и члан уређивачких одбора престижних међународних и националних научних часописа, члан научних и програмских одбора на више од 50 међународних конференција, као и на већем броју домаћих научних скупова. Био је председник водећих међународних научних друштава из области микролектронике, Академик Стојадиновић је 1988. год. основао Катедру за микроелектронику и формирао три научно-истраживачке лабораторије. Под његовим руководством одбрањен је већи број дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација. Реализовано је 8 међународних и 16 националних пројеката. Његово вишегодишње ангажовање у организацији међународне конференције о микроелектроници – МИЕЛ допринело је да ова значајна конференција постане један од најзначајнијих научних скупова из те области у Европи и нађе се на листи IEEE конференција. Аутор је или коаутор око сто научних радовa у реномираним међународним часописима са SCI листе, као и близу две стотине радова у зборницима радова међународних и националних научних скупова. Објавио је и четири поглављa у међународним монографијама. Његови научни радови цитирани су више стотина пута у публикацијама међународног значаја других аутора. На основу његових фундаменталних и примењених истраживања до сада је реализован низ технолошких решења, од којих је 6 примењено у полупроводничкој индустрији код нас и у свету.
Академик Стојадиновић имао је значајне политичке и дипломатске активности. Био је посланик у Народној скупштини Републике Србије (1997–2000), посланик у Скупштини Државне заједнице Србије и Црне Горе, и њен представник у Парламентарној скупштини Савета Европе (2004–2006), потпредседник Народне скупштине Републике Србије (2014–2016). Био је амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској (2005–2011) и Босни и Херцеговини (2011–2013).
Академик Стојадиновић био је добитник више значајних награда и признања.
И након уласка у ковид-болницу, 28. новембра текуће године, све до погоршања стања 9. децембра, непрекидно је и посвећено, електронским путем, радио на пословима председника Огранка САНУ у Нишу.