Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Четврто предавање

Проф. др Милан Томић
Проф. др Наташа Ђуришић Младеновић

Утицај биодизела на перформансе, емисију издувних гасова и поузданост мотора СУС

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Уторак, 28. мај 2024. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У уторак, 28. маја 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је предавање проф. др Милана Томића и проф. др Наташе Ђуришић Младеновић Утицај биодизела на перформансе, емисију издувних гасова и поузданост мотора СУС, четврто предавање у оквиру циклуса Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива. Координатор циклуса је дописни члан САНУ Влада Вељковић, а организатори Огранак САНУ у Нишу и Огранак САНУ у Новом Саду.
Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу и координатор Циклуса, поздравио је госте Огранка и све присутне, образложио идеју и структуру Циклуса и – најављујући четврто предавање – изложио краће професионалне биографије предавача.
Др Милан Томић редовни је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, где је завршио основне и магистарске студије и одбранио докторску дисертацију. У научноистраживачком раду усмерио се на подручје развоја технологије производње и ефеката коришћења течних биогорива (у првом реду биодизела), као алтернативног извора енергије мотора са унутрашњим сагоревањем (СУС). Активно је учествовао у оснивању и опремању Лабораторије за биодизел, која се налази у оквиру Департмана за пољопривредну технику. Рад Лабораторије је усмерен у правцу развоја савремених технологија производње биодизела, као и испитивања физичко-хемијских карактеристика биодизела у складу са стандардом СРПС ЕН14214. Од 2012. године руководилац је ове Лабораторије. Такође, активно је учествовао у оснивању Друштва за развој и коришћење биогорива (БИГО), чији је секретар од оснивања (2006). У овој области дао је најзначајније резултате како кроз научне публикације националног и међународног нивоа, тако и кроз реализацију већег броја погона за производњу биодизела. Учествовао је у изради већег броја идејних и машинско-технолошких пројеката погона за производњу биодизела, као и пројеката реконструкције изведених решења погона за производњу биодизела. Члан је Научног друштва за погонске машине, тракторе и одржавање и Војвођанског друштва за пољопривредну технику. Од 2010. године је директор квалитета у Националној лабораторији за испитивање трактора и погонских машина, акредитованој код ОЕЦД-а. Од 2012. године је главни и одговорни уредник часописа Трактори и погонске машине, руководилац студијског програма основних академских студија „Пољопривредна техника и информациони системи”. Од 2015. године је директор Департмана за пољопривредну технику. Као аутор или коаутор учествовао је у изради преко 300 научних и стручних радова, од којих је преко 40 у публикацијама са импакт фактором. Укупна цитираност радова штампаних у часописима са импакт фактором је 469 (без аутоцитата) а х-индекс је 14 (извор: Scopus). Учествовао је у реализацији 12 научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Аутор је два основна уџбеника, два помоћна уџбеника и четири практикума.
Др Наташа Ђуришић-Младеновић ванредни је професор на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, где је завршила основне и магистарске студије и одбранила докторску дисертацију. Од 1996. до 2015, са краћим паузама, била је ангажована на Технолошком факултету у Новом Саду на научноистраживачким пројектима републичког министарства за област науке. Од 2015. изводи наставу у оквиру студијског програма Хемијско инжењерство на основним и докторским академским студијама, а од 2020. и на мастер студијама (неки од предмета су Алтернативна горива, Биогорива, Производња течних горива термохемијском и хемијском конверзијом биомасе). Учесник је већег броја међународних пројеката финансираних од стране Европске Комисије (8), пројеката билатералне сарадње (6), као и домаћих пројеката (12). Била је руководилац билатералног пројекта са Немачком (2020–2021). Тренутно руководи европским HORIZON EUROPE TwiNSol-CECs пројектом (101059867, 2022–2025) и руководилац је радног пакета у пројекту EnviLife (7335, 2024–2026), финансираног кроз програм Призма Фонда за науку Републике Србије. Неке од области њеног научног интересовања су: производња и карактеризација биодизела, термохемијски поступци конверзије биомасе до горива и других производа, развој метода анализе загађујућих једињења у животној средини, и др. Рецензент је предлога пројеката у оквиру ХОРИЗОН2020 и билатералних програма, као и монографија и научних радова у престижним међународним часописима из области обновљивих извора енергије, горива, управљања отпадом и сл. Коаутор је већег броја радова са рецензијом, од којих су 43 рада објављена у међународним часописима са импакт фактором; први је аутор једног поглавља у међународној монографији страног издавача посвећеној статусу и потенцијалима биогорива у Србији, као и уџбеника Алтернативна горива. Заменик је шефа Катедре за нафтно-петрохемијско инжењерство од 2018. Координатор је Одељења за контаминенте акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета у Новом Саду. Члан је Српског хемијског друштва, Удружења Биогас Србија, SETAC (Society of Environmental Toxicology and Chemistry).
Предавање о искуствима у примени биодизела у раду мотора СУС, које су припремили проф. др Милан Томић и проф. др Наташа Ђуришић Младеновић, изложио је, уз примерену видео-презентацију, проф. др Томић. Полазећи од једноставног одређења биодизела као алтернативног горива за горива нафтног, тј. фосилног порекла, које се може користити код мотора СУС, говорио је о параметрима биодизела и о њиховом утицају на перформансе мотора. Наиме, метил естри масних киселина коришћени за производњу биодизела по својим физичким особинама слични су дизел горивима, а особине биодизела зависе од састава масних киселина у полазној сировини, чије карактеристике играју важну улогу у неким критичним параметрима горива, као што су: топлотна моћ, густина, кинематска вискозност и цетански број (способност самозапаљивања горива). Карактеристике биодизела дефинисане су стандардима SRPS EN 14214, а њихових мешавина са евро дизелом (ЕД) стандардима SRPS EN 16709:2015 (Б20 и Б30) и SRPS EN 16734:2016 (Б10). Подвлачећи да је обезбеђивање квалитета горива у складу са наведеним стандардима основни предуслов за његово поуздано коришћење, посебно је нагласио да примена биодизела не изискује адаптације на постојећим моторима или систему за напајање мотора горивом (бар када је реч о моторима новије генерације), а да промена перформанси мотора и емисија штетних гасова зависи од садржаја биодизела у смеши са ЕД, карактеристика сировине за производњу биодизела, типа мотора и режима рада. Што се тиче предности и недостатака примене биодизела, речено је да је његовим сагоревањем излазна снага мотора 4–8% нижа у односу на ЕД, док је специфична потрошња горива виша за 10–12%. Разлика излазне снаге је нижа у односу на разлику топлотне моћи два горива. Са друге стране, у поређењу са ЕД, применом биодизела смањује се емисија чврстих честица, CO и несагорелих CH, а повећава емисија NOx. Најзад, примена биодизела омогућава смањење наслага угљеника унутар коморе за сагоревање, као и смањење хабања елемената мотора.
У дискусији су расправљана питања о реалној цени биодизела и о његовој конкурентности, о ставовима произвођача мотора СУС према производњи и употреби биодизела, о стандардима производње и употребе биодизела, о различитим потенцијалним сировинама за производњу биодизела, те о неким технолошким питањима рада мотора СУС. Учесници у дискусији су се веома похвално изразили о садржини предавања и начину њеног излагања.