Промоција зборника
Језик нишких медија

Главни уредник: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић.
Уредници: проф. др Марина Јањић, проф. др Марина Николић.
(Ниш/Београд: САНУ – Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, 2024)

Организатори:
Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, Град Ниш.
Покровитељ промоције: Драгана Сотировски, градоначелник.

Понедељак, 27. мај 202, 12 сати.
Ниш, Градска кућа, 7. јула 2.

У понедељак, 27. маја 2024. године, у Градској кући у Нишу одржана је промоција зборника радова Језик нишких медија (Ниш/Београд: САНУ – Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, 2024). Главни уредник зборника је дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а уредници проф. др Марина Јањић и проф. др Марина Николић. Зборник су рецензирали: академик Јасмина Грковић-Мејџор и академик Александар Лома.
Зборник представља збир реферата саопштених на научном скупу о језику нишких медија, одржаном у Нишу 22. новембра 2022. године. Конференција је уприличена у оквиру рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу, чији је координатор дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а руководилац др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу. Садржај зборника чини 16 реферата који су са различитих аспеката осветлили карактеристике језика нишких медија, апострофирајући различите језичке нивое и указујући на важне карактеристике актуелне језичке слике нишких медија.
Промоцију су организовали Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ у Београду. Промоција је реализована под покровитељством Драгане Сотировски, градоначелника Ниша.
Поздрављајући представнике Града Ниша, учеснике промоције и све присутне, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, подсетио је на настојања Огранка да шири мисију САНУ промовисањем највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености, тј. слободне и јавне употребе разума, неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења, истраживањем традиције и савремености, у различитим областима науке и уметности и у разноврсним облицима рада. Потом је подвукао значај сарадње Огранка са образовним установама и установама културе, локалним управама и центрима из регија које гравитирају Огранку, а посебно са управом Града Ниша, и захвалио се на разумевању и покровитељству. Најзад, изразио је велико задовољство и захвалност Институту за српски језик САНУ на веома интензивној и плодној, већ дугогодишњој сарадњи.
О самом зборнику су говорили најзаслужнији и најодговорнији за организацију научног скупа, припремање и издавање сабраних и рецензираних саопштења: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, главни уредник, проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, као и проф. др Марина Јањић и проф. др Марина Николић, уреднице зборника.
Присутне је поздравио и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, у својству главног уредника зборника радова и координатора пројекта, и упознао их са организацијом и радом Огранка, са пројектима Огранка и значајем пројекта о језику јавне комуникације у Нишу. Потом је говорио о друштвеној функцији медија, богатству медијског дискурса и о важности његовог изучавања, те посебно и специфичностима староштокавског говора, његовим дијалектима и о њиховом односу према језичкој норми. Раденковић је присутне обавестио и о великој међународној научној конференцији под називом Језик мржње у интерперсоналном и јавном говору, одржаној у октобру прошле године, и најавио нови зборник радова, који се може очекивати крајем ове године.
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, укратко је представила сарадњу Института и Огранка, говорећи конкретно о заједнички организованим научним скуповима, заједничком пројекту и заједничким сарадницима, те о статусу народних говора који су остали изван вуковске норме. На крају, др Софија Милорадовић захвалила се на сарадњи колегиницама и колегама, руководству пројекта, и посебно домаћинима промоције, препознајући у чињеници њене организације у Градској кући знак да је резултат заједничког рада Института и Огранка у области савремене лингвистике и дијалектологије признат не само од струке већ и од стране локалне заједнице и Града.
Проф. др Марина Јањић, руководилац пројекта, исказала је огромно задовољство и част која јој је указана приликом да говори о новопубликованом зборнику. У име свог пројектног тима изразила је захвалност координатору пројекта и директору Института за српски језик САНУ на указаном поверењу и доприносу у реализацији предвиђених планова истраживања. Задатак проф. др Марине Јањић био је представљање зборника, што је она учинила приказавши укратко сваки реферат, његову тему и резултате истраживања. На крају, изнела је уверење да ова публикација, настала под окриљем Огранка САНУ у Нишу, представља почетак предстојећих лингвистичких и сродних прегнућа која ће се бавити аутентичном језичком сликом и говором Јужносрбијанаца.
Проф. др Марина Николић, у својству коуредника зборника, дала је завршну реч о језичкој слици у нишким медијима истакавши настојање новинара и водитеља да се у својој професионалној говорној пракси сасвим приближе београдским колегама, а самим тим и књижевнојезичкој норми савременог српског језика. Истраживања су показала да се све промене, до којих неминовно долази у језику, дешавају више под утицајем друштвено-политичких околности и развоја савремених технологија и канала комуникације него због дијалекатског наслеђа. Новине или одступања у јавној језичкој употреби у односу на званичну прописану норму доводе до стварања паралелне, али неписане норме, такозваног неостандарда, који одликују: неформалност типична за говорну реализацију, субјективност, експресивност, коришћење средстава са периферије стандардног језика и сл. Износећи своја запажања о дијалектима и језичкој дискриминацији, др Николић је закључила да није потврђена полазна научна претпоставка о много јачем упливу дијалекта у нишким медијима, те да је језик нишких медија – уз нешто већи степен „релаксираности” у односу на норму – ипак високо стандардизован, и без крупнијих разлика у односу на друге регионалне медије и саму језичку норму.
На крају промоције, дописни члан САНУ Љубинко Раденковић захвалио се присутнима на интересовању и позвао их да даље прате рад Огранка, најављујући да ће, што се тиче пројекта о језику јавне комуникације у Нишу, на јесењем округлом столу бити саопштени резултати истраживања пројектног тима о називима нишких фирми и језику рекламних огласа у Нишу.