Јавно предавање
Dr. Evgeniya Hristova
assistant professor at the
Department of Cognitive Science and Psychology, New Bulgarian University
Moral Judgments and Allocation of Limited Medical Resources
(Морални судови и расподела ограничених медицинских средстава)

Четвртак, 16. мај 2024, 18 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 16. маја 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Евгеније Христове (Софија, Република Бугарска) на тему Moral Judgments and Allocation of Limited Medical Resources (Морални судови и расподела ограничених медицинских средстава). Предавање су заједнички организовали Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу, у оквиру мреже академске размене из програма CEEPUS, под називом „Когнитивне науке, изучавање и технологија знања”, и Огранак САНУ у Нишу, у оквиру пројекта О-36-24 Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуална когниција (координатор: академик Александар Костић, руководилац: проф. др Михаило Антовић). Гошћу Центра и Огранка, као и све присутне, поздравио је проф. др Михаило Антовић, који је говорио о програму рада Центра, о сарадњи са Огранком, а потом изнео најважније податке из професионалне биографије др Христове.

Евгенија Христова је доктор психологије, доцент на Департману за когнитивне науке и психологију Новог бугарског универзитета у Софији (Република Бугарска), истраживач у Истраживачком центру за когнитивне науке Новог бугарског универзитета. Њена истраживачка интересовања и радови су у области моралног просуђивања, теорије игара, доношења одлука, експерименталне психологије. У својим истраживањима др Христова комбинује психолошке експерименте, праћење покрета очију (eye tracking), снимање биосигнала. Др Христова учествује у бројним међународним пројектима у пољу моралног просуђивања, експерименталне психологије, употребљивости електронских система. Аутор је и коаутор више од 50 радова на бугарском и енглеском језику.

У модерном друштву је схватање о моралој једнакости и подједнакој вредности људских живота генерално прихваћено. Али, каже др Евгенија Христова, када су доступна медицинска средства ограничена, поставља се питање како да се та средства расподеле – који пацијенти да буду третирани, ако није могуће пружити одговарајући третман свима којима је потребан? У трагању за одговором на таква питања филозофи нуде различите базичне моралне вредности и базичне етичке принципе дистрибутивне правде, а у медицинској пракси створени су стандарди и смернице за дистрибуцију ограничених средстава. Из психолошке перспективе, пак, занимљиво је како на ситуације у којима треба расподелити ограничена медицинска средства  гледају људи који нису специјалисти у области етике или медицине. На пример, да ли су склони да подрже утилитарна или егалитарна правила, да ли њихови ставови зависе од контекста и специфичних средстава, и слично? У предавању је др Христова изложила резултате низа истраживања, пре свега оних која је обавила у Бугарској са колегама из Софије и са проф. др Морисом Гринбергом. У питању су биле три групе анкета дистрибуираних преко интернета, намењених бугарским и међународним (пре свега америчким) испитаницима. Кроз структурисана питања (бинарни и скаларни избори), истраживачи из Бугарске покушали су да допру до когнитивних принципа на основу којих и лаици и професионалци (лекари) доносе одлуке о томе коме да омогуће хитну медицинску помоћ у катастрофалним околностима као што су, на пример, пандемије. Др Христова је посветила нарочиту пажњу сукобу између принципа једнакости и принципа корисности из етичких теорија, те њиховом односу са резултатима конкретних психолошких истраживања. Премда се рад на проблему наставља, у овом тренутку чини се упутним закључак да утилитарни принципи обично добијају већу подршку, на пример, код одлуке да се најпре збрине млађи пацијент или онај који има веће шансе да се у потпуности излечи.