Јавно предавање
Др Драгана Ђурић
Вредновање дана у недељи код словенских народа

Четвртак, 20. јун 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 20. јуна 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Драгане Ђурић Вредновање дана у недељи код словенских народа. Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, члан Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је присутне, и у својој уводној речи нагласио значај компаративних истраживања српског фолклора и културе, пре свега, ради упознавања сопствене традиције. Најављујући предавање, истакао је да нам именовање и семантика дана у седмици заправо говоре о перцепцији времена у појединим културама, у овом случају код словенских народа. Потом је изложио главне моменте из професионалне биографије др Драгане Ђурић.

Др Драгана Ђурић (Београд, 1986), научни је сарадник Балканолошког института САНУ. Бави се истраживањем српске народне културе у поређењу са културама других словенских народа. Дипломирала је на Групи за српску књижевност и језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на коме је и докторирала на тему „Дани у недељи у фолклору Јужних и Источних Словена”. Члан је Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ, затим Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта, као и Удружења фолклориста Србије. Добитник је награде „Миле Недељковић” за 2021. годину за монографију Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена (Београд: Балканолошки институт САНУ, 2020).

Напомињући да је вредновање дана у седмици као „добрих” и „лоших” одлика древних култура, др Драгана Ђурић започела је предавање констатацијом да и у народној култури Словена дани у недељи нису једнако вредновани – неки дани су оцењивани позитивно, док се за друге везивала негативна семантика. Различити су фактори условљавали ову оцену. Један од најзначајнијих фактора је одређење првог дана у седмици, што је утицало на семантику не само тог дана, већ и дана који за њим следе. Први дан је оцењиван увек позитивно, сматран је добрим и повољним за започињање већине послова и активности, јер се веровало да ће започето тећи као дани у седмици. С друге стране, дан који долази после првог дана оцењиван је као негативан, опасан, лош и неповољан. Док се код Јужних Словена почетак седмице везује за понедељак, код Источних Словена је присутно и одређење недеље као првог дана. Тиме су успостављене разлике у квалификацији, пре свега, понедељка и уторка – док је понедељак позитиван код Јужних, код Источних Словена је сматран „лошим” даном. Припадност дана парним или непарним данима имала је већег значаја у народним представама источнословенских и западнословенских народа, док је код јужнословенских остала практично без одјека, како и показују различита вредновања парних дана (док су уторак и субота обележени негативно, четвртак има позитивну семантику). Називи дана су у основи поделе на „мушке” (именице граматичког мушког рода) и „женске” дане (именице граматичког женског рода), што је утицало и на појаву ликова персонификованих дана, пре свега у народним (демонолошким) предањима, али и народној поезији (јужнословенских народа). Код Словена су сви дани – осим суботе – могли бити персонификовани. Лик Суботе није развијен, по свој прилици због негативне семантике овог дана и његовог одређења као дана посвећеног мртвима и оном свету. У народној књижевности се издвајају ликови женских персонификованих дана (Среде, Петке и Недеље), који имају заједничке одлике и јављају се у истим сижеима (на пример, кажњавање жене која ради у „њихове” дане), што упућује и на њихову велику старину. У погледу на лик Недеље јављају се разлике међу словенским народима – док је код Украјинаца и Белоруса она слична Петки (и може сурово кажњавати оне који раде у њен дан), код Јужних Словена је она блага, прашта људима, моли их да не раде у дан који јој је посвећен. Сазвучје и могућност римовања назива дана и појединих лексема (уторник – уморник/закољник; четверг – черви) утицали су и на појаву неких народних веровања везаних за дане, као и кратких фолклорних форми, бројалица и кратких песама, у којима се исмева лењост жене, дани се набрајају да се покаже да се нема када радити, али се и чувају народне представе о данима. Исто тако, народне представе о месечевим менама су утицале и на народни поглед на одређене дане. Дани младог месеца су најчешће сматрани добрим и повољним за започињање неких послова, као и за магијска лечења – поготово млада петка и млада недеља (петак и недеља у време младог месеца). Период „празног” месеца је сматран повољним за магијске радње, а поготово уколико се оне чине у уторак или петак. У народном погледу на седмицу препознаје се и утицај хришћанског погледа на дане – среда и петак су сматрани „тешким” данима, зато што су „посни” и дани Христовог страдања, док је недеља „дан-празник”. Семантика неких хришћанских празника је могла утицати на семантизацију дана, али и обрнуто – семантика неког дана је могла утицати на народну представу о празнику. Код Срба се сматрало да ће дан у који падне Усековање главе Светог Јована бити целе године „лош”, неповољан, несрећан. С друге стране, веровало се да ће цела година бити лоша уколико Божић буде у уторак или петак. Код Источних Словена се запажа супротан процес – дан у који би падао Божић сматрао се срећним и повољним за све активности у тој години. Хришћански текстови, чешће неканонски, апокрифни, него канонски, утицали су такође на поједине представе о данима. У народним лирским песмама јужнословенских народа, које су одјек апокрифа „Ход Богородице по мукама”, јављају се, уз лик Богородице, равноправно и ликови персонификоване Петке и Недеље.

Народна веровања и представе о данима су умногоме утицали на делатност људи – знало се шта се сме предузети од свакодневних, сезонских, па и магијских радњи у одређени дан, а шта је добро избегавати. Притом, међу словенским народима се примећују сличности, али и разлике у погледу квалификација истог дана. Поједине сличности упућују на њихово заједничко порекло, односно на њихову велику старину и време када су словенска племена живела у заједништву.

У дискусији је додатно расветљавано и примерима илустровано питање именовања дана и промене њихове семантике, вредновања појединих дана, односа паганских и хришћанских представа о данима итд.