Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Пето предавање

Проф. др Ивана Банковић-Илић
Дописни члан САНУ Влада Вељковић

Континуални реакциони системи у производњи биодизела

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Среда, 26. јун 2024. године, 12 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду.

У среду, 26. јуна 2024. године, у Огранку САНУ у Новом Саду одржано је предавање проф. др Иване Банковић-Илић и дописног члана САНУ Владе Вељковића Континуални реакциони системи у производњи биодизела, пето предавање у оквиру циклуса Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива. Координатор циклуса је дописни члан САНУ Влада Вељковић, а организатори Огранак САНУ у Нишу и Огранак САНУ у Новом Саду. Одржавање предавања помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Дописни члан САНУ Владимир Срдић, координатор новосадског дела Циклуса, поздравио је скуп, најавио предавање и присутнима представио предаваче, износећи најважније податке из њихових професионалних биографија.

Проф. др Ивана Банковић-Илић редовни је професор на Технолошком факултету у Лесковцу Универзитета у Нишу, од 2010. године, где је стекла диплому доктора техничких наука у области хемијског инжењерства. Магистрирала је на Технолошко-металуршком факултету у Београду (1993), а дипломирала на Технолошком факултету у Лесковцу, на коме је у радном односу и где је стекла сва научна звања од 1988. године.

На матичном Факултету изводи наставу на основним, мастер и докторским академским студијама (предмети: Основи реакторског инжењерства, Хемијски реактори, Вишефазни реактори, Пројектовање технолошких процеса, Одабрана поглавља из теорије реактора). Била је ментор у изради већег броја завршних радова на основним и мастер студијама. Шеф је Катедре за хемијско-инжењерске науке од 2018. године. Била је учесник већег броја националних  пројеката.

Научно интересовање проф. др Иване Банковић-Илић је у области хемијског инжењерства, посебно производње биодизела и пројектовања хемијских реактора. Аутор и коаутор је 31 рада у часописима са SCI листе, једне истакнуте монографије националног значаја, једне монографије националног значаја, четири поглавља у књигама категорија М11, М41 и М42, једног универзитетског уџбеника, два помоћна уџбеника, 13 нових техничких решења, једног реализованог патента, једне патентне пријаве и већег броја саопштења на скуповима националног и међународног значаја. Њени радови цитирани су преко 1600 пута.

Била је рецензент три основна уџбеника, три научне књиге и већег броја научних радова у часописима националног и међународног значаја. Са коауторима, добитник је Сребрне медаље са ликом Николе Тесле на међународној изложби проналазака. Била је члан тима који је освојио шесту награду на такмичењу „Најбоља технолошка иновација Србије” у категорији „Реализоване иновације” (2010).

Члан је Српског хемијског друштва, главни уредник једног националног часописа са међународним значајем (Advanced Technologies) и секцијски уредник (област хемијског инжењерства) једног међународног часописа (Hemijska industrija).

Влада Вељковић, дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), редовни члан Академије инжењерских наука Србије, редовни члан Српске академије образовања, редовни професор у пензији Технолошког факултета Универзитета у Нишу. На Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду је дипломирао (1977), магистрирао (1979) и докторирао (1985). Радио је у Фабрици „Здравље” у Лесковцу (1981–1988) и Технолошком факултету у Лесковцу (1981–2022), где је биран у сва звања (редовни професор 1995). На овом факултету обављао је дужност декана (1998–2001), продекана за науку (1993–1994), продекана за наставу (1994–1996), шефа катедре (1990–1993; 2001–2008) и заменика председника (1996–1998), председника (2004–2009) и члана (2018) Савета. На Универзитету у Нишу биран је за члана Скупштине, Савета, Наставно-научног већа, Одбора за техничко-технолошке науке и Сената, као и за председника Научно-стручног већа за техничко-технолошке науке (2004–2009). Био је начелник Одсека техничких наука и члан Научног већа Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. Члан је Научног савета Истраживачко-развојног центра „Alfatec” д.о.о. Ниш. Био је сарадник Центра за хемију Института за хемију, технологију и металургију из Београда (1985–1994), где је руководио пројектом финансираним из Фонда за научни рад САНУ. Боравио је, као стипендиста Фулбрајтовог програма, на Texas A&M University, Depаrtmеnt of Chemical Engineering и Department of Agricultural Engineering, College Station, USA (1985–1986). У два маха (2012. и 2015), боравио је на China University of Geoscience, School of Environmental studies, Wuhan, China. Национални је експерт UNIDO за чистију производњу (2006). Председник је Матичног научног одбора за материјале и хемијске технологије (од 2007). Био је члан Комисије за материјале и хемијске технологије (2004–2007) и рецензент за акредитацију високошколских установа и студијских програма ресорних министарстава. Заслужни је члан Српског хемијског друштва (2005). Члан је Управног одбора Савеза хемијских инжењера. Аутор или коаутор је четири уџбеника и три помоћна уџбеника. Сам или са коауторима, објавио је шест научних књига националног значаја, четири поглавља у научним књигама реномираних међународних издавача, два поглавља у научној књизи и једно поглавље у тематском зборнику националног значаја, преко 400 конференцијских радова, око 220 радова штампаних у часописима, 5 патената, једну патентну пријаву и више од 30 техничких решења. Био је ментор у изради 13 одбрањених докторских дисертација, 9 магистарских теза, једног мастер рада и око 100 дипломских радова. Био је члан комисија за оцену научне заснованости теме и оцену и одбрану урађених докторских дисертација (43), магистарских теза (17) и специјалистичких радова (2) на факултетима универзитета у Нишу, Београду и Новом Саду. Био је рецензент универзитетских уџбеника (19) који су одобрени на факултетима универзитета у Србији и Бања Луци. Главни је уредник међународног часописа Chemical Industry & Chemical Engineering Quaterly, члан међународног одбора часописа Гласник хемичара, технолога и еколога Републике Српске и члан уређивачких одбора још четири домаћа часописа: Acta Periodica Technologica, Рециклажа и одрживи развој, Safety Engineering и Chemia Naissensis.

За вишегодишњи допринос раду Покрета „Науку младима СР Србије” у области хемије награђен је Повељом овог покрета (1989) и Дипломом СИЗ-а усмереног образовања Јужноморавског региона и Завода за унапређивање васпитања и образовања у Лесковцу (1987). Добитник је Повеље Заслужни члан Српског хемијског друштва (2005). За изузетан допринос развоју Технолошког факултета у Лесковцу добитник је Повеље овог факултета поводом 30 година рада (2009). На име дугогодишње сарадње и подршке кроз ангажовање на пољу наставне и научноистраживачке делатности Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду доделио му је Захвалницу (2017). Заједница технолошких и металуршких факултета доделила му је Повељу за изузетну посвећеност и допринос унапређењу међуфакултетске сарадње у областима високошколског образовања, науке и технолошког развоја (2017). Са коауторима, добитник је две Сребрне медаље са ликом Николе Тесле на међународној изложби проналазака, нових технологија и индустријског дизајна у Београду (2011). Био је члан тима који је освојио шесту награду на такмичењу „Најбоља технолошка иновација Србије” у категорији „Реализоване иновације” (2010).

После уводних речи о идеји Циклуса и његовој структури, истакнуто је да производња биодизела применом континуалних реакционих система привлачи пажњу последњих двадесетак година због значајних предности у односу на шаржне и полу-континуалне системе. Те предности се првенствено односе на већу продуктивност и ефикасност процеса, као и олакшану могућност повећања размера реактора. У групи континуалних колонских реактора, значајно место заузимају реактор са вибрационом мешалицом и реактор са пакованим слојем катализатора, као уређаји са иновативним конструкцијским решењима. Оба реакторска система одликују се повољним масенопреносним карактеристикама, као и олакшаном контролом и великом ефикасношћу процеса. То их чини атрактивним опцијама за примену одрживих и еколошки прихватљивих процеса производње биодизела у будућности.

Предавачи су најпре говорили о основним типовима реактора у производњи биодизела, потом о предностима и недостацима примене различитих типова континуалних реактора, као што су цевни (колонски), ротациони, микроталасни, кавитациони, реакционо-сепарациони, најзад о иновативним реакторским системима у производњи биодизела – реактору са вибрационом мешалицом и реактору са пакованим слојем катализатора.