Јавно предавање: академик Слободан Вукосавић, Проблеми интеграције варијабилних извора у електричну мрежу и њихов утицај на сигурност и доступност снабдевања

Јавно предавање: академик Слободан Вукосавић, Проблеми интеграције варијабилних извора у електричну мрежу и њихов утицај на сигурност и доступност снабдевања

Јавно предавање
Академик Слободан Вукосавић
Проблеми интеграције варијабилних извора у електричну мрежу  и њихов утицај на сигурност и доступност снабдевања

Понедељак, 10. април, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 10. априла 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Слободана Вукосавића Проблеми интеграције варијабилних извора у електричну мрежу и њихов утицај на сигурност и доступност снабдевања.

Дописни члан САНУ Влада  Вељковић, у својству председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, а у име свих чланова и сарадника Огранка, захвалио се присутнима на исказаном интересовању за активности Огранка и на подршци настојањима Огранка да у југоисточној Србији постојано и одговорно шири мисију САНУ, тј. да промовише највише вредности науке, културе и уметности, просвећености, образованости, аутономног просуђивања и слободног критичког мишљења. У том контексту, дописни члан САНУ Вељковић представио је широј јавности академика Слободана Н. Вукосавића, секретара Одељења техничких наука САНУ, говорећи о његовом раду на развоју енергетских претварача и управљачких система, раду на решењима за електронско управљање електричним машинама и системима за управљање кретањем индустријских робота, о професорском раду, оснивању лабораторија за научноистраживачки рад у области дигиталног управљања кретањем, енергетске електронике и електричних машина, о сарадњи са компанијама и универзитетима у земљи и у иностранству, менторском раду, наводећи, најзад, главне области научног рада академика Вукосавића: електромеханичко претварање енергије, дигитално управљање, индустријска роботика и енергетска електроника; поменуто је и његово руковођење истраживачким пројектима, дати су основни подаци о публикованим радовима, пројектовању оригиналних метода и уређаја, као и о едиторском ангажовању и наградама.

Академик Вукосавић захвалио се на позиву и прилици да одржи јавно предавање у Огранку САНУ у Нишу, и најавио да ће говорити о енергији и енергетици, енергетским изворима, проблемима са фосилним горивима, не-могућностима реализације „зелене агенде”, растућим трендовима потрошње енергије, електро-мрежама, претварачима, стању, перспективама, предностима и проблемима  експлоатације различитих енергената у Србији. Посебан акценат био је на ветроелектранама и соларним електранама, могућностима и проблемима складиштења енергије из варијабилних извора, проблемима са батеријама, експлоатацијом неопходних минерала, потребама и могућностима изградње нуклеарних електрана.

Услед смањења удела енергије која се добија из фосилних горива, истакао је академик Вукосавић, неопходно је градити и прикључивати на мрежу нуклеарне електране, ветроелектране, соларне електране и друге алтернативне изворе. Интеграција варијабилних извора захтева градњу батеријских складишта. Мрежне батерије доносе нове еколошке ризике, другачије од ризика које носи коришћење фосилних горива. Ради планирања развоја енергетике, потребно је утврдити утицај удела енергије из варијабилних извора на неопходне капацитете за складиштење. Уз промене у снази ветроелектрана и соларних електрана, потребно је уважити и промене у дотоку из релевантних сливова, размену путем интерконекција и ефекте управљања потрошњом. Резултати досадашњих анализа показују да капацитет складишта у великој мери зависи од односа енергије из соларних електрана и енергије из ветроелектрана, од количине природног гаса ангажованог у термоелектранама, као и од могућности да се део индустријске потрошње планира или одложи. Градња складишта енергије подразумева значајан инвестициони трошак и ангажује критичне минералне ресурсе, и зато би требало размотрити могућност коришћења енергије сунца и ветра изван електричне мреже, у постројењима за производњу горива чији се циклус одвија без нето емисија угљен диоксида.

Академик Вукосавић се аргументовано и одговорно осврнуо и  на деликатна питања стратешког одлучивања о свим научним, политичким и национално-економским питањима енергетских капацитета и перспектива, са становишта да је енергетска суверност темељ суверености сваке земље.

У дискусији су додатно анализиране могућности експлоатације ветроелектрана и соларних електрана, проблеми бежичног преноса енергије, могућности акумулације енергије у повезаности са посебним грађевинским материјалима, о европским стандардима у заштити еко-система при експлоатацији различитих извора енергије, улози грађана као субјеката у одлучивању о правцима енергетског развоја, могућностима рециклирања појединих материјала, националним и корпорацијским гео-стратешким положајима и интересима итд.