Предавање дописног члана САНУ Љубинка Раденковића

Женска божанства у словенској митологији

Петак, 19. април 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Новоизабрани дописни члан САНУ Љубинко Раденковић кренуо је од констатације да су писани извори о поштовању словенских богова, у том смислу и богиња, веома оскудни, а да археолошки налази, који би могли поткрепити неке наводе из писаних извора, скоро у потпуности изостају. Навео је да се у летописима руског монаха Нестора (Повест минулих времена, XI век), немачког свештеника Хелмолда (Словенска хроника, XII век) и немачког хроничара Титмара Мерзебуршког (Мерзебуршка хроника, X–XI век) помињу богиње Мокош, Жива и безимена богиња словенског прибалтичког племена Љутича (са споран теонимом Нија).

Пошто је подробније осветлио претпостављена обележја, хтоничну функцију богиње Мокош, као и етимологију овог теонима, Љубинко Раденковић је посебно подвукао чињеницу да су оно чега нема у релевантним средњовековним писаним изворима о словенским боговима створили књижевници XVII–XIX века, а прихватили несолидни историчари словенске митологије у XIX–XX веку, чиме је настала читава галерија богова и богиња, као и више фалсификованих или мистификованих дела у којима они налазе своје место. У неким новооснованим словенским земљама (у првом реду у Украјини и Белорусији) фалсификовани богови ушли су у школски програм, с циљем да се покаже да су те земље имале своју посебност још у давном „митском“ времену. Предавач је анализирао могуће разлоге увођења иначе непостојећих словенских божанстава (Услад, Зинцерла, Лада/Ладо, Љељо…) и анализирао типичне примере кривотворења словенске митологије и фолклора (као што су Веда Словена, Велесова књига, или „пантеон“ Милоша С. Милојевића), а образложио је и мотивацију назива неких мистификованих словенских „богиња“.

Дискусија се водила око проблема псудо-извора за реконструкцију словенске митологије, питања „нижих“ женских божанствима у народној демонологији и „народном хришћанству“, питања повесног преплитања језика и културе и одговарајућих методолошких могућности итд.