Јавно предавање
Академик Владица Цветковић
Значај проучавања ксенолита горњег омотача за разумевање геолошке прошлости: пример југоисточне Србије

Четвртак, 25. април 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 25. априла 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Владице Цветковића Значај проучавања ксенолита горњег омотача за разумевање геолошке прошлости: пример југоисточне Србије. Након уобичајених поздрава и захвалности, те подсећања на задатке Огранка у ширењу мисије и духа САНУ пре свега, промовисањем највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања и просвећености, те неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, представио је госта износећи најзначајније податке из његове професионалне биографије.

Академик Владица Цветковић рођен је 1964. године у Аранђеловцу. Дипломирао је (1988), магистрирао (1993) и докторирао (1997) на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, где је изабран за редовног професора 2008 године. Од 2004. до 2006. боравио је на Универзитету у Салцбургу, као стипендиста програма „Лизе Мaјтнер”. У периоду 2006–2009. био је продекан, а од 2009. до 2012. године декан Рударско-геолошког факултета. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2012, а за редовног 2021. године. Бави се петрологијом, вулканологијом, геохемијом и минералогијом, као и везом ових геодисциплина с процесима формирања рудних лежишта. Објавио је око 70 публикација у часописима с рецензијом (Scopus, WoS), које су цитиране преко 2500 пута (Google Scholar; H-25). Под његовим руководством, на Рударско-геолошком факултету формиране су две лабораторије – за електронску микроскопију (2009) и за проучавање флуидних инклузија (2019). Био је ментор у изради 15 докторских теза и супервизор или члан комисије на докторатима на неколико универзитета у иностранству. Члан је научног/издавачког одбора међународних научних часописа: „Swiss Journal of Geosciences”, „Geologica Carpathica” и „Geologica Balcanica”. Од уредништва часописа „Lithos” (Elsevier) добио је сертификат за првог аутора једног од 50 најцитиранијих радова за период од 2003. до 2007. године. Добитник је награде „Милан Милићевић – инжењер геологије” (1997) и Повеље града Аранђеловца за научни рад (2013). Члан је Српског геолошког друштва и Српског археолошког друштва. Од 2010. до 2021. учествовао је као експерт у евалуацијама из програма Европског научног савета (ERC) и „Марија Склодовска-Кири”. Био је председник Стручног тела за реформу високог образовања у Србији (2013‒2017 – ХЕРЕ-тим) и члан Националног савета за високо образовање Србије (2015‒2017). У САНУ обавља функцију председника Академијског одбора за високо образовање и Комисије за организацију посебних циклуса предавања у САНУ. Председник је Управног одбора Географског института САНУ „Јован Цвијић”.

Полазећи од објашњења о томе шта су ксенолити (комади стена унутар стена друкчијег састава и порекла, вулканском базалтном магмом изнети на површину Земљине коре из технолошки недосежних дубина), академик Цветковић указао је на њихов значај у проучавању дубљих слојева Земљиног омотача. Будући да су најдубље геолошке бушотине доспеле само до 12–13 km, што је тек првих 5 % укупне дебљине литосфере, једини непосредни физички примерци стена из дубљег литосферског омотача јесу перидотитски ксенолити који се налазе у алкалним базалтима и кимберлитима. Проучавањем ових стена које воде порекло из дубина од око 60 km до око 150 km, дошло се до основних сазнања о саставу Земљиног литосферског омотача, односно утврђено је да је он претежно изграђен од перидотита, стена састављених од оливина, ромбичног и моноклиничног пироксена, спинела и/или граната. Поред тога, подаци о ксенолитима омогућују да се изврши карактеризација физичко-хемијског стања кондуктивне литосфере, одакле ксенолити воде порекло. У том контексту, једна од најважнијих особина литосферског омотача јесте износ осиромашења базалтном компонентом, односно количина базалтне магме која је из тог дела омотача екстрахована парцијалним стапањем у геолошкој прошлости. Овај параметер се одређује на основу модалног садржаја моноклиничног пироксена, концентрације Al₂O₃ у примерцима целих ксенолита и у појединим минералима, вредности тзв. магнезијског броја (Mg# [100×МgO/(МgО + FeО) mol]) у силикатима и тзв. хромног броја (Cr#[Cr₂O₃/(Cr₂O₃+Al₂O₃)mol]) у спинелима, као и на основу концентрације елемената у траговима. Информација о износу осиромашења је важна, јер она указује на ток геодинамичке историје коју је прошао одређени сегмент Земљиног литосферског омотача.

У Србији су перидотитски ксенолити пронађени једино у алкалним базалтима палеогене старости и то само на две локалности, код Сокобање и у близини Беле Паланке. Проучавања преовлађујуће (перидотитске) литологије ксенолита показују да је литосферски омотач испод данашње југоисточне Србије изграђен од високоосиромашених перидотита с мање од 5 vol. % моноклиничног пироксена, веома ниским садржајима Al₂O₃ у ромбичном пироксену (1–2 wt. %) и високим вредностима Mg# у силикатима (> 91) и Cr# у спинелима (0.5–0.7). Геохемијско моделовање засновано на садржајима елемената из групе ретких земаља у пироксенима указује на износ екстракције базалтних растопа од 22–30 %, што потврђује да је сегмент литосферског омотача испод југоисточне Србије осиромашенији од омотача у другим некратонским подручјима у Европи и свету, већ да је сличнији омотачу океанског типа изнад субдукционих зона. На основу тога, претпостављено је да омотач испод југоисточне Србије садржи делове океанске литосфере мезозојског океана Тетиса, који је некада постојао између евроазијске и афричке плоче. Овај геодинамички сценарио је подржан и независним подацима добијеним проучавањем посебне групе вебстеритских ксенолита југоисточне Србије, који су богати ромбичним пироксеном, а који показују карактеристике бонинита, магматских стена које настају искључиво у океанским геотектонским пределима.

У дискусији су пружене додатне информације и разјашњена нека питања о геолошким специфичностима југоисточне Србије.