Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Треће предавање

Проф. др Наташа Ђуришић Младеновић
Проф. др Милан Томић

Отпадне олео-сировине у производњи биодизела

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Петак, 26. април 2024. године, 12 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду.

У петак, 26. априла 2024. године, у Огранку САНУ у Новом Саду одржано је предавање проф. др Наташе Ђуришић Младеновић и проф. др Милана Томића Отпадне олео-сировине у производњи биодизела, треће предавање у оквиру циклуса Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива. Координатор циклуса је дописни члан САНУ Влада Вељковић, а организатори Огранак САНУ у Нишу и Огранак САНУ у Новом Саду. Одржавање предавања помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Дописни члан САНУ Владимир Срдић, координатор новосадског дела Циклуса, поздравио је скуп, најавио предавање и присутнима представио предаваче, износећи најважније податке из њихових професионалних биографија.

Др Наташа Ђуришић-Младеновић ванредни је професор на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, од 2020. године. Дипломске и магистарске студије завршила је на Технолошком факултету у Новом Саду, на којем је стекла и диплому доктора техничких наука 2012. Од 1996. до 2015, са краћим паузама, ангажована је на Технолошком факултету у Новом Саду на научноистраживачким пројектима републичког Министарства за област науке, и то најпре као стипендиста Министарства, а затим у истраживачким звањима и звању научног сарадника. Од 2015. изводи наставу у оквиру студијског програма Хемијско инжењерство на основним и докторским академским студијама, а од 2020. и на мастер студијама (неки од предмета су Алтернативна горива, Биогорива, Производња течних горива термохемијском и хемијском конверзијом биомасе). У периоду 2015–2023. била је ментор 14 завршних радова на основним студијама и пет на мастер студијама; тренутно је ментор или коментор у изради две докторске дисертације. Учесник је већег броја међународних пројеката финансираних од стране Европске Комисије (8), пројеката билатералне сарадње (6), као и домаћих пројеката (12). Била је руководилац билатералног пројекта са Немачком (2020–2021). Тренутно руководи европским HORIZON EUROPE TwiNSol-CECs пројектом (101059867, 2022–2025) и руководилац је радног пакета у пројекту EnviLife (7335, 2024–2026), финансираног кроз програм Призма Фонда за науку Републике Србије.

Неке од области њеног научног интересовања су: производња и карактеризација биодизела, термохемијски поступци конверзије биомасе до горива и других производа, развој метода анализе загађујућих једињења у животној средини, и др. Рецензент је предлога пројеката у оквиру ХОРИЗОН2020 и билатералних програма, као и монографија и научних радова у престижним међународним часописима из области обновљивих извора енергије, горива, управљања отпадом и сл. Коаутор је већег броја радова са рецензијом, од којих су 43 рада објављена у међународним часописима са импакт фактором; први је аутор једног поглавља у међународној монографији страног издавача посвећеној статусу и потенцијалима биогорива  у Србији, као и уџбеника Алтернативна горива. Заменик је шефа Катедре за нафтно-петрохемијско инжењерство од 2018. Координатор је Одељења за контаминенте акредитоване Лабораторије за испитивање прехрамбених производа Технолошког факултета у Новом Саду. Члан је Српског хемијског друштва, Удружења Биогас Србија, SETAC (Society of Environmental Toxicology and Chemistry).

Др Милан Томић редовни је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, где је завршио основне и магистарске студије, и одбранио докторску дисертацију. Након одбране дипломског рада 1999. године, запошљава се на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Магистарски рад одбранио је 2003. а докторску дисертацију 2007. године. Током 23 године рада на Факултету, прошао је кроз сва изборна звања (истраживач сарадник у периоду 1999–2001, асистент приправник 2001–2005, асистент 2005–2008, доцент 2008–2013, ванредни професор 2013–2018. и редовни професор од 2018).

У научно-истраживачком раду усмерио се на подручје развоја технологије производње и ефеката коришћења течних биогорива (у првом реду биодизела), као алтернативног извора енергије мотора СУС. Активно је учествовао у оснивању и опремању Лабораторије за биодизел, која се налази у оквиру Департмана за пољопривредну технику. Рад Лабораторије је усмерен у правцу развоја савремених технологија производње биодизела, као и испитивања физичко-хемијских карактеристика биодизела у складу са стандардом СРПС ЕН14214. Од 2012. године руководилац је ове Лабораторије. Такође, активно је учествовао у оснивању Друштва за развој и коришћење биогорива (БИГО), чији је секретар од оснивања (2006). У овој области дао је најзначајније резултате како кроз научне публикације националног и међународног нивоа, тако и кроз реализацију већег броја погона за производњу биодизела („Еко-Биодизел МАМ доо” – Куманово, „Биопланта” – Бачка Топола, „Биогоx доо” – Књажевац, „Ковачевић-инжењеринг” – Вршац…). Учествовао је у изради већег броја идејних и машинско-технолошких пројеката погона за производњу биодизела, као и пројеката реконструкције изведених решења погона за производњу биодизела. Такође, био је ангажован као рецензент на два машинско-технолошка пројекта погона за производњу моторних, трансмисионих, хидрауличних и индустријских уља.

Члан је Научног друштва за погонске машине, тракторе и одржавање; Војвођанског друштва за пољопривредну технику; програмског одбора научног скупа „Правци развоја трактора и обновљивих извора енергије”, који се одржава сваке године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Од 2010. године је директор квалитета у Националној лабораторији за испитивање трактора и погонских машина, акредитованој код ОЕЦД-а. Од 2012. године је главни и одговорни уредник часописа Трактори и погонске машине, руководилац студијског програма основних академских студија „Пољопривредна техника и информациони системи”. Од 2015. године је директор Департмана за пољопривредну технику. Од 2022. године председник Комисије за докторске студије Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Као аутор или коаутор учествовао је у изради преко 300 научних и стручних радова, од којих је преко 40 у публикацијама са импакт фактором. Укупна цитираност радова штампаних у часописима са импакт фактором је 469 (без аутоцитата) а х-индеx је 14 (извор: Scopus). Учествовао је у реализацији 12 научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Аутор је два основна уџбеника, два помоћна уџбеника и четири практикума. Као коаутор, учествовао је у изради 9 монографија. Био је ментор у изради 15 дипломских радова, 2 мастер рада и једне докторске дисертације.

Предавање је започето констатацијом да биљна уља добијена од гајених усева преовлађују у производњи биодизела у ЕУ, али да се последњих година њихов удео смањује, а повећава учешће отпадних јестивих уља (ОЈУ) и животињских масти. Овај тренд је у складу са најновијом европском директивом о обновљивим изворима енергије, тзв. RED II директивом, по којој се предвиђа постепено смањење удела биогорива од гајених усева, уз истовремено повећање удела биогорива од сировина које немају примену у производњи хране, при чему је максимални удео биогорива од ОЈУ и животињских масти 1,7% (земље чланице могу модификовати овај лимит према расположивим количинама ОЈУ). Искоришћење енергетске вредности ОЈУ и животињске масти представља један од начина диверзификације извора енергије, истовремено умањујући негативне последице одлагања отпада. Укључење ових олео-сировина у спектар расположивих сировина за производњу биогорива као што је биодизел, такође утиче на смањење регионалне зависности од одабира гајених сировина и утицаја регионалних климатских, земљишних и примењених агротехничких услова на њихове приносе. ОЈУ представљају значајaн енергетски извор, с обзиром на њихову велику топлотну вредност и постојеће количине које настају у процесима припреме хране и прехрамбеној индустрији. Ипак, квалитет ОЈУ је другачији од полазних јестивих уља, јер при условима њиховог коришћења долази до многобројних хемијских реакција које воде деградацији састава и особина полазних уља. Због тога, коришћење ОЈУ у производњи биодизела захтева посебан корак припреме кроз процес киселинске естерификације. Да би се сагледале могућности искоришћења ОЈУ, потребно је познавати расположиве количине које се на економски прихватљив начин могу сакупити у једној регији/држави. При избору адекватног начина сакупљања ОЈУ у једном региону, потребно је идентификовати кључне факторе који утичу на ефикасније сакупљање ОЈУ, узимајући у обзир и што мањи утицај на животну средину изабраног модела сакупљања.