Јавно предавање
Дописни члан САНУ Миодраг Лома
Хелдерлинова 1800. година као преломна за његово песништво

Среда, 10. април 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У среду, 10. априла 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Миодрага Ломе Хелдерлинова 1800. година као преломна за његово песништво. Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је у име чланова и сарадника Огранка све присутне и захвалио се због тога што својим присуством јавним активностима Огранка, или учешћем у њима, подржавају настојања Огранка да, већ осму годину, шири мисију и дух Српске академије наука и уметности у јужној и источној Србији, пре свега, промовисањем највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања и просвећености, те неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења. Додао је да међу најважније форме рада Огранка спадају јавна предавања редовних и дописних чланова САНУ, која су (уз могућност разговора) један од најбољих начина за непосредно упознавање њихових научних и уметничких постигнућа, као и за упознавање са радом и ставом чланова САНУ према важним питањима наше повести и савремености. Предавање дописног члана САНУ Миодрага Ломе је већ девето јавно предавање у текућој години, а четврто предавање редовних и дописних чланова САНУ. Дописни члан САНУ Вељковић посебно је поздравио колегу Лому, захвалио му што се одазвао позиву Огранка да у њему одржи јавно предавање, и представио госта износећи најзначајније податке из његове професионалне биографије.

Миодраг Лома завршио је основну школу и гимназију у Ваљеву. На Филолошком факултету Универзитета у Београду дипломирао је Општу књижевност и теорију књижевности 1982, а Немачки језик и књижевност 1983. године. На истом факултету 1989. завршио је постдипломске студије одбраном магистарског рада на тему Проблем аутора у немачкој историји књижевности, а 2001. је одбранио докторску дисертацију под насловом Слика Христа у Хелдерлиновом песништву. Од 1985. до одласка у пензију 2022. године био је запослен на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је биран у сва сарадничка и наставничка звања, за предмете Немачка књижевност на Одсеку за германистику, и Општа књижевност на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности. Држао је и предавања из старе оријенталне, античке, ране средњовековне и књижевности европског преромантизма и романтизма и из методологије књижевне историографије. Објавио је пет монографија, био ментор у изради више дипломских (мастер), магистарских и докторских радова, учествовао по позиву на више домаћих и међународних научних скупова са којих су у целини објављена његова излагања, био уредник и члан уредништва различитих научних публикација, а урадио је и објавио више стручних и научних превода са немачког језика. Проф. др Миодраг Лома бавио се филолошком библистиком, проблемима књижевнонаучне методологије, а посебно питањима историје књижевне историографије и историјом српске националне књижевне историографије, затим, питањем заснивања канона светске књижевности, као и уласка српске народне књижевности у исти, те његовог третирања у настави историје опште књижевности, најзад, питањима модерног заснивања филологије, а такође и делима знаменитих српских књижевних стваралаца деветнаестог и двадесетог века. За дописног члана САНУ изабран је 2021. године.

Дописни члан САНУ Миодраг Лома започео је предавање напоменом да ће изложити само део обимне грађе из свог обновљеног приступа Хелдерлиновом песништву, обелоданио битну „методолошку” напомену да је „филологија у детаљима”, у кључним песничким речима, и да би уопштавања замаглила представу Хелдерлина као песника, пре свега. Осликавши најпре ратну 1800. годину, која је била преломна у политичком животу Европе, затим, држање младих немачких разочараних јакобинаца, Лома је најавио да ће, анализирајући и тумачећи само две Хелдерлинове песме (Немцима, са почетка, и Хлеб и вино, са краја 1800. године), настојати да у Хелдерлиновим песничким одговорима на изазове времена пронађе одговоре на следећа питања: Шта се на тој општој европској позадини одигравало у души немачког песника Фридриха Хелдерлина? Куда се она кретала и ка чему кроз то политички бурно време, у којем је Наполеон Бонапарта преузео француску грађанску револуцију и подредио је својим интересима апсолутне власти? Који се ликови у то доба јављају у Хелдерлиновом песништву? Одакле се они појављују и ка чему они теже? Колико се те тежње поистовећују са песниковим тежњама? У чему је њихов исход на самом почетку новога века, у првим месецима 1801. године? До чега тада долази Хелдерлиново виђење и певање? Да ли је тиме песник дао метафизички одговор на физичку, политичку и војну праксу која је претходне године запечатила претходно столеће? У чему, или, тачније, у коме је он видео спасоносни излаз из анархије претходног раздобља?

Његова теза је да је 1800. година за Хелдерлина представљала боравак у Хаду услед политичког разочарења и све снажнијег осећања раздвојености од његове Диотиме, Сизете Гонтар, која је његово лично постојање призвала својом љубављу у пун живот. Растанак од ње био је његова осећајна смрт, присилни пад у безосећајно пребивање мртвих. Из тог тупог стања мртвих без сна испуњеног живом и остваривом чежњом пробудиће га тек сећање на силазак Христа у Хад, о чему ће проговорити ускоро, већ у зиму 1800/01. године. у последње две строфе своје велике христолошке елегије Хлеб и вино (Brot und Wein, 129–142, 155–160).

У предавању су отворена многа питања која дотичу и савременог српског читаоца и слушаоца: расцеп између идеала (оличеног у Хелади) и стварности, распетост између љубави према отаџбини те одушевљења њеном могућом повесном улогом, с једне, и разочарања неделањем компатриота те националне самокритичности, са друге стране, улога песника у „светској ноћи” и „оскудном времену”, у дионизијски заносном призивању небесника и националном препороду, литургијска веза народа и богова, немогућност разумевања Хелдерлина изван топоса Христове жртве и христолошког контекста свеопштег васкрсења итд.

У дискусији је размотрено питање могућег утицаја Хелдерлина на српско песништво, и указано на проблематичност егзистенцијалистичког, не-религијског, а посебно Хајдегеровог тумачења Хелдерлина.