Промоција зборника
Драгослав Срејовић и мултидисциплинарност

Едиција Меморијал Драгослава Срејовића, Зборник бр. 5.
Уредник: академик Видојко Јовић
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац (Крагујевац: 2023).
Учествују: академик Милош Ђуран, управник Центра, дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, Ненад Карамијалковић, директор Завода и др Мирослав Кочић, археолог,  оперативни уредник зборника

Организатори:
Огранак САНУ у Нишу, Центар за научно истраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу.

Понедељак, 8. април 2024. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 8. априла 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника Драгослав Срејовић и мултидисциплинарност, пете свеске у оквиру едиције Меморијал Драгослава Срејовића. Уредник зборника је академик Видојко Јовић, а издавачи Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу и Завод за заштиту споменика културе Крагујевац (2023). Промоцију су заједнички организовали Огранак САНУ у Нишу и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. На промоцији су говорили: академик Милош Ђуран, управник Центра, дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, Ненад Карамијалковић, директор Завода и др Мирослав Кочић, археолог,  оперативни уредник Зборника.

На почетку промоције, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у улози домаћина, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне, а посебно госте из Крагујевца, пожелео им добродошлицу и изразио задовољство и захвалност на спремности за сарадњу и заједничка настојања у ширењу мисије САНУ. Пошто је изложио видове ширења те мисије (промовисањем највиших вредности науке, културе и уметности, образовања и просвећености, неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења; истраживањем савремености и традиције; афирмисањем стваралаца из регија које гравитирају Огранку односно Центру), Влада Вељковић говорио је о сарадњи Огранка са установама културе, локалним управама, организационим јединицама САНУ, и посебно нагласио значај сарадње са Центром САНУ у Крагујевцу. Наиме, тај значај происходи како из програма равномерног деловања САНУ у читавој Србији, тако и из искустава Огранка САНУ у Нишу, израслог на темељима постављеним вишегодишњим радом свог институционалног претходника – Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу.  Са таквом предисторијом и искуствима рада центара САНУ, Огранак САНУ у Нишу  има и дужност да подржава – у границама својих могућности и овлашћења – развој и будућу институционалну трансформацију Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, те је и ова промоција значајне публикације Центра САНУ у Крагујевцу један од видова подршке остваривању таквих развојних планова.

Академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, поздравио је – у име чланова и сарадника Центра – све присутне и захвалио им се на учешћу у промоцији овог издања Центра, а посебно захвалио колегама из Огранка САНУ у Нишу на прилици да се Зборник представи, као и на досадашњој сарадњи. Потом је укратко изложио историју Центра, основаног маја 1991. године, само неколико месеци након оснивања Центра САНУ у Нишу, и то на иницијативу академика Драгослава Срејовића (1931–1996), нашег чувеног археолога, културног антрополога, универзитетског професора. Центар је основан ради доприноса остваривању улоге Академије и Универзитета у усмеравању и планирању научног и технолошког развоја, и несумњиво је био место и оквир деловања које је значајно допринело научном, културном и уметничком развоју Крагујевца и читаве регије – реализацијом научноистраживачких пројеката, издавачком делатношћу и организацијом других  научних и уметничких активности. Први управник новооснованог Центра био је управо академик Драгослав Срејовић. Након његове смрти, место управника Центра преузео је академик Никола Тасић, под чијим је руководством већ 1997. године започета организација научних скупова посвећених делу Драгослава Срејовића и издавање зборника радова, чија је пета свеска објављена 2023. године. Најављујући шести научни скуп за 2025. годину, академик Ђуран је наговестио и интензивирање сарадње Центра и Огранка низом нових активности, и још једном се захвалио учесницима промоције и присутнима.

Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић представо је, у најкраћем, целокупни научни опус академика Срејовића, који је изграђен у плодном садејству археологије, историографије, етнологије, антропологије и других научних приступа, тј. у правој теоријско-методолошкој интердисциплинарности. Уз реч о његовом приступу студентима, те о почецима научног рада у распону предмета истраживања од ране праисторије до касног римског царства, Иванишевић је означио откриће и истраживања Лепенског Вира, неолита и Гамзиграда (Felix Romuliana) као главна подручја, теме и доприносе Срејовићевог рада. Дајући основне податке о резултатима његових истраживања ових области, Вујадин Иванишевић подвукао је међународни значај појединих његових научних публикација, указао и на Срејовићеве обавезујуће опште погледе на археологију, на његов утицајни лексикографски рад (са сарадницима), закључујући да су сви истакнути моменти Срејовићевог научног опуса сведочанство о једној изузетној личности наше науке и културе.

Ненад Карамијалковић, директор Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, настојао је да у теоријски профил изузетних личности у историји (америчког антрополога Леслија Вајта) смести лик и дело Драгослава Срејовића, образлажући своју тезу светски познатим резултатима његовог мултидисциплинарног рада, након чега је говорио и о научном скупу посвећеном управо теми мултидисциплинарности, те о произашлом зборнику радова.

На крају промоције, археолог др Мирослав Кочић, пошао је од констатације да  печат Срејовићевих научних истраживања праисторијских култура чини управо спона различитих наука, природних и друштвених, те да су из тих резултата проистекле водиље даљег научног рада на овом пољу: мултудисциплинарност и примена нових, неинвазивних (геофизичких и геохемијских) метода. Нагласио је да је управо на тим темељима основан и Центар за археологију Универзитета у Крагујевцу, упознао присутне са мисијом Центра у погледу јавног промовисања археолошких постигнућа и појачаног мотивисања будућих археолога, дао преглед актуалних и будућих пројеката Центра, и назначио очекиване резултате његове међународне сарадње.

Представници Огранка, Центра и Завода разменили су поклоне – новије публикације из издавачких програма својих установа, а у разговорима пре и након промоције уговорили су неколико наредних заједичких акција.