Међународна конференција
СИНАРГ 2023
International Conference Synergy of Architecture and Civil Engineering
(SINARG 2023)

Четвртак и петак, 14. и 15. септембар 2023.
Научно-технолошки парк Ниш,
Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу.

Организатори: Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Одељење техничких наука САНУ.

У четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Нишу je одржана Међународна конференција СИНАРГ 2023: Синергија архитектуре и грађевинарства (International Conference SINARG 2023: Synergy of Architecture and Civil Engineering). Конференцију су организовали Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу и Одељење техничких наука Српске академије наука и уметности, у партнерству са Научно-технолошким парком Ниш. Програм Конференције одвијао се у просторијама Научно-технолошког парка Ниш и Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу.

Организација Конференције подржана је од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Инжењерске коморе Србије, као и од стране бројних спонзора и донатора.

За Конференцију је пристигла 181 пријава (са апстрактима). Анонимно су рецензирани комплетни текстови пријављених саопштења, тако што је за сваки рад  обезбеђен по један или два рецензента. Више од 70 рецензената, бираних из редова цењених научника са докторатом из одговарајуће научне области, значајно је помогло у подизању научног квалитета Конференције, и њихова имена објављена су у материјалима са Конференције, тј. у Зборнику радова (Conference Proceedings 1–2). Рецензенти долазе из више земаља: Пољска, Индонезија, Румунија, Аустрија, Грчка, Бугарска, Чешка, Северна Македонија, Албанија и Србија. За објављивање су прихваћена 142 рада. Неки од најбољих радова одабрани су за објављивање у научним часописима: 19 радова у Facta Universitatis: Architecture and Civil Engineering, а 9 радова у Journal of the Faculty of Civil Engineering and Architecture. Објављени Зборник радова са Конференције (Conference Proceedings 1–2) садржи 114 радова.

Укупан број аутора и коаутора радова прихваћених за објављивање је преко 320. Од овог броја, више од 80 аутора долази из иностранства, тако да је на скупу било радова из 18 земаља (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Индија, Индонезија, Мађарска, Немачка, Оман, Пољска, Румунија, Северна Македонија, Словачка, Србија, Турска, Холандија, Хрватска, Црна Гора).

Отварање конференције (14. септембра) и предавања по позиву одржани су у Научно-технолошком парку Ниш. Конференцији је непосредно присуствовало више од 200 учесника; од тог броја, педесетак учесника било је из иностранства.

Паралелне сесије одржаване су на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу и у Научно-технолошком парку Ниш. Поред сесија из области архитектуре и грађевинарства, одржане су и следеће сесије: 1) посебна сесија WEF Nexus Current State and Future Perspectives [COST Action CA20138]; 2) Inter-project Coaching Event (HORIZON, COST, ERASMUS+, SERBIAN SCIENCE FUND,…), у хибридном моду, са петнаестак представљених пројеката; 3) трибјут сесија посвећена професорима Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу који одлазе у пензију.

Гост конференције био је Зоран Предин, кантаутор и књижевник, који је 13. септембра имао књижевно вече у Огранку САНУ у Нишу, а 14. септембра је одржао мини концерт у оквиру главног програма Конференције.

Поред главне конференције, у оквиру СИНАРГ-а одржани су: 1) међународни студентски хакатон на тему адаптације на климатске промене, на којем је учествовало девет екипа из четири земље (Словенија, Хрватска, Црна Гора и Србија), и 2) мини конференција Synergy of Industry and Academic Community, коју су заједно организовали Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу и Кластер Зелене градње.

Конференција је завршена 15. септембра стручном екскурзијом. Посећени су Меморијални комплекс на Бубњу, у Нишу, а у Власотинцу: градски трг, Палата Милана Валчића, Народни музеј, Стари млин, Споменик палим родољубима у ослободилачким ратовима и Спомен парк који је дело академика Богдана Богдановића.