Јавно предавање
Дописни члан САНУ Миливој Ненин
Над преписком Милоша Црњанског

Понедељак, 11. март 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 11. марта 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Миливоја Ненина Над преписком Милоша Црњанског. Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је у име чланова и сарадника Огранка све присутне и захвалио се због тога што својим присуством јавним активностима Огранка, или учешћем у њима, подржавају настојања Огранка да, већ осму годину, шири мисију и дух Српске академије наука и уметности у јужној и источној Србији. Додао је да међу најважније форме рада Огранка спадају јавна предавања редовних и дописних чланова САНУ, која су (уз могућност разговора) један од најбољих начина за непосредно упознавање њихових научних и уметничких постигнућа, као и за упознавање са радом и ставом чланова САНУ према важним питањима наше повести и савремености. Тај низ јавних предавања у 2024. години започиње јавним предавањем дописног члана САНУ Миливоја Ненина. Дописни члан САНУ Вељковић посебно је поздравио колегу Ненина, захвалио му што се одазвао позиву Огранка да у њему одржи јавно предавање, и представио госта износећи најзначајније податке из његове професионалне биографије.

Миливој Ненин, књижевни историчар и књижевни критичар, дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на одсеку Југословенске књижевности. Радио је као доцент, ванредни и редовни професор  на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на којем је обављао и функцију продекана. Члан је Друштва књижевника Војводине, чији је био и секретар, и члан Матице српске, где је био управник Одбора Рукописног одељења, руководилац пројекта, члан Одбора Одељења за књижевност и језик. Миливој Ненин био је уредник у Српском биографскоми речнику Матице српске, у антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” у Издавачком центру Матице српске, уредник едиције Банат у Банатском културном центру. Миливој Ненин посебно проучава српску књижевну периодику, преписку српских писаца и песништво Прве модерне. Објавио је двадесетак књига о делима и преписци српских писаца, о српској књижевности и књижевној критици, и приредио неколико десетина издања књижевних радова домаћих и страних писаца. За свој рад добио је следеће награде и признања: Награда „Златна српска књижевност” из Фонда Александра Арнаутовића (2006); Награда „Милан Богдановић” за књижевну критику (2015); Награда „Николај Тимченко” (2016). За допсиног члана САНУ изабран је 4. новембра 2021. године.

Полазећи од чињенице да има књижевника (међу којима је и Милош Црњански) који не придају значај „завиривању” у интиму приватних преписки стваралаца, будући да то претраживање, наводно, није од значаја за саму књижевност, Миливој Ненин ипак настоји да оправда бављење епистоларним сведочанствима о животним чињеницама, схватањима, вредновањима, очекивањима и неспоразумима познатих и углавном признатих али и маргинализованих литерата. Конкретизујући свој став, он сматра да су епистолошка истраживања оправдана онда када нам писма и преписка откривају неке нове чињенице о писцима, а дакако и о њиховим књигама, ако се на основу њихове садржине може исправити нека погрешка у схватањима, тумачењима и критици, ако представљају својеврсни документ о књижевности и, не на последњем месту, ако су и сама писма – значајне књижевне чињенице.

Јаку потврду свог схватања Ненин је нашао у преписци Максима Горког и Ромена Ролана, у којој се отварају веома значајне могућности увида у критички став Горког према тамним и застрашујућим странама руске и бољшевичке револуције, а која је преписка нашла одјека и у писаном општењу Милоша Црњанског и Иве Андрића.

Дописни члан САНУ Миливој Ненин (посвећени читалац преписке српских писаца), проучавајући преписку Милоша Црњанског, посматрајући писма као аутентичне документе у којима нема позе, хоће да покаже да о Милошу Црњанском потпуније и прецизније говори преписка неголи (сумњива) сећања савременика. Издвајајући оно што може да осветли затамњена места у биографији „нашег јунака”, Ненин показује како преписка Црњанског, данас, брани писца и човека Црњанског. Он, једноставно, покушава да разбије окамењена места и понуди пунији контекст разумевања писца и, дакако, његовог дела.

Ненин је слушаоцима најпре појаснио методолошке одлуке и поступке у свом приређивању вишетомног издања преписке Милоша Црњанског, а потом закорачио у главни део предавања – анализу преписке Милоша Црњанског и историчара књижевности, књижевника и преводиоца Младена Лесковца, који је после Другог светског рата имао веома значајну улогу посредника између старога света и света победника, у чију је културу, између осталог, требало да врати и Милоша Црњанског. У надахнутом, откривалачком, критичком и духовитом предавању расветљене су неке контроверзе око југословенства Милоша Црњанског, обележеног противљењем сваком сепаратизму, па потом око његовог окретања сопственом народу и специфичног национализма, као, заправо, страха да ће „његов народ нестати”, најзад, око неких идеолошки контаминираних па и фалсификаторских приказа идејних и политичких схватања великог српског писца, а нису изостала ни аналитичка и полемичка растакања већ уврежених анегдотских представа о извесним цртама његове личности. Миливој Ненин је у писмима Црњанског пронашао и аргументе за реинтерпретацију и превредновање углавном нечитаних а ипак идеолошки осуђиваних прилога и читаве програмске платформе часописа Идеје, који је наш писац издавао 1934. и 1935. године.