Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Ана Марјановић Јеромела, проф. др Наташа Ђуришић-Младеновић, проф. др Милан Томић

Стање и перспектива технологије биодизела у Републици Србији (Уводне напомене)

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Петак, 15. март 2024. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Новом Саду, Свечана сала, Николе Пашића 7.

У петак, 15. марта 2024. године, у Огранку САНУ у Новом Саду настављена је реализација Циклуса предавања Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива, чији је координатор дописни члан САНУ Влада Вељковић. Уводне напомене Стање и перспектива технологије биодизела у Републици Србији припремили су дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Ана Марјановић Јеромела, проф. др Наташа Ђуришић-Младеновић и проф. др Милан Томић. Овај  циклус заједнички организују Огранак САНУ у Нишу и Огранак САНУ у Новом Саду, уз сагласност и подршку Одељења техничких наука САНУ.

Најпре је академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, у име чланова и сарадника Огранка, поздравио госте, учеснике и све присутне, а затим је дописни члан САНУ Владимир Срдић, координатор новосадског дела Циклуса, дао основне информације о идеји, циљевима и структури Циклуса, и упознао присутне са стручном биографијом проф. др Милана Томића, који је излагао уводне напомене.

Милан Томић редовни је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, где је завршио основне и магистарске студије, и одбранио докторску дисертацију.  У научно-истраживачком раду усмерио се на подручје развоја технологије производње и ефеката коришћења течних биогорива (у првом реду биодизела) као алтернативног извора енергије мотора СУС. Активно је учествовао у оснивању и опремању Лабораторије за биодизел у оквиру Департмана за пољопривредну технику, а од 2012. године је руководилац Лабораторије. Такође, активно је учествовао у оснивању Друштва за развој и коришћење биогорива (БИГО), чији је секретар од оснивања (2006). У овој области дао је најзначајније резултате како кроз научне публикације националног и међународног нивоа, тако и кроз реализацију већег броја погона за производњу биодизела. Учествовао је у изради већег броја идејних и машинско-технолошких пројеката погона за производњу биодизела, као и пројеката реконструкције изведених решења погона за производњу биодизела. Члан је Научног друштва за погонске машине, тракторе и одржавање и Војвођанског друштва за пољопривредну технику. Од 2010. године је директор квалитета у Националној лабораторији за испитивање трактора и погонских машина, акредитованој код ОЕЦД-а, а од 2012. године је главни и одговорни уредник часописа Трактори и погонске машине, руководилац студијског програма основних академских студија Пољопривредна техника и информациони системи. Од 2015. године је директор Департмана за пољопривредну технику. Као аутор или коаутор учествовао је у изради преко 300 научних и стручних радова, од којих је преко 40 у публикацијама са импакт фактором. Учествовао је у реализацији 12 научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Аутор је два основна уџбеника, два помоћна уџбеника, четири практикума и коаутор 9 монографија.

Проф. др Милан Томић је, кроз уводне напомене, између осталог, образложио концепцију и план реализације циклуса. Он је прво дефинисао појам биодизела (B 100) и указао на основне проблеме у његовој производњи. Дао је, такође, објашњење зашто производити биодизел, потцртавајући изазове у области светске производње нафте и предности у производњи и употреби биодизела. Са друге стране, проф. Томић је предочио и  објаснио ограничења и недостатке у прибављању сировина, као и у самој производњи и коришћењу биодизела. Након тога, представљен је преглед историје и тренутног стања производње биодизела у свету, у Европи и у Републици Србији, са посебним фокусом на неискоришћене потенцијале производње у Србији.