Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Друго предавање

Дописни члан САНУ Влада Вељковић

Компаративна анализа и могућности унапређења технологија биодизела

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Петак, 15. март 2024. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Новом Саду, Свечана сала, Николе Пашића 7.

У петак, 15. марта 2024. године, у Огранку САНУ у Новом Саду одржано је предавање дописног члана САНУ Владе Вељковића под насловом Компаративна анализа и могућности унапређења технологија биодизела, друго предавање у оквиру циклуса Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива.

Након Уводних напомена за Циклус, које је изложио проф. др Милан Томић, дописни члан САНУ Владимир Срдић, координатор новосадског дела Циклуса, најавио је предавање и присутнима представио дописног члана САНУ Владу Вељковића.

Влада Вељковић дописни је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), редовни члан Академије инжењерских наука Србије, редовни члан Српске академије образовања, редовни професор у пензији Технолошког факултета Универзитета у Нишу. На Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду је дипломирао (1977), магистрирао (1979) и докторирао (1985). Радио је у Фабрици „Здравље” у Лесковцу (1981–1988) и на Технолошком факултету у Лесковцу (1981-2022), где је биран у сва звања (редовни професор 1995). Поред дужности декана Технолошког факултета, обављао је и читав низ других значајних функција на овом факултету и на Универзитету у Нишу. Био је начелник Одсека техничких наука и члан Научног већа Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. Био је сарадник Центра за хемију Института за хемију, технологију и металургију из Београда (1985–1994), где је руководио пројектом финансираним из Фонда за научни рад САНУ. Боравио је, као стипендиста Фулбрајтовог програма, на Texas A&M University, Depаrtmеnt of Chemical Engineering и Department of Agricultural Engineering, College Station, USA (1985–1986). У два маха (2012. и 2015), боравио је на China University of Geoscience, School of Environmental studies, Wuhan, China. Био је председник Матичног научног одбора за материјале и хемијске технологије. Члан је Управног одбора Савеза хемијских инжењера. Сам или са коауторима, објавио је шест научних књига националног значаја, четири поглавља у научним књигама реномираних међународних издавача, два поглавља у научној књизи и једно поглавље у тематском зборнику националног значаја, преко 400 конференцијских радова, око 220 радова штампаних у часописима, 5 патената и више од 30 техничких решења. Био је ментор 13 одбрањених докторских дисертација, 9 магистарских теза, једног мастер рада и око 100 дипломских радова. Главни је уредник међународног часописа Chemical Industry & Chemical Engineering Quaterly. За вишегодишњи допринос раду Покрета „Науку младима СР Србије” у области хемије награђен је Повељом овог покрета (1989) и Дипломом СИЗ-а усмереног образовања Јужноморавског региона и Завода за унапређивање васпитања и образовања у Лесковцу (1987). Добитник је Повеље Заслужни члан Српског хемијског друштва (2005). За изузетан допринос развоју Технолошког факултета у Лесковцу добитник је Повеље овог факултета поводом 30 година рада (2009). На име дугогодишње сарадње и подршке кроз ангажовање на пољу наставне и научноистраживачке делатности, Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду доделио му је Захвалницу (2017). Заједница технолошких и металуршких факултета доделила му је Повељу за изузетну посвећеност и допринос унапређењу међуфакултетске сарадње у областима високошколског образовања, науке и технолошког развоја (2017).

У свом предавању, дописни члан САНУ Влада Вељковић најпре је указао на главне карактеристике основних технологија биодизела трансестерификацијом триацилглицерола или естерификацијом слободних масних киселина биљних уља или животињских масти и алкохола. Конвенционално, биодизел се добија метанолизом јестивих биљних уља у присуству хомогеног базног катализатора, јер се овим процесом постиже висок принос алкил-естара под благим реакционим условима. Међутим, велике проблеме стварају коришћење сировина са високим садржајем слободних масних киселина и воде и уклањање катализатора испирањем великом количином воде. Стога се пажња окреће на употребу хетерогених катализатора, којима се значајно поједностављује процес одвајања и пречишћавања производа, смањују еколошки проблеми, омогућава поновна употреба катализатора и доприноси позитивном економском ефекту. Очекује се да ће процес катализован ензимима бити широко коришћен у будућности. Да би се побољшао процес производње биодизела, коришћене су различите методе интензивирања процеса, као што су ултразвучно и микроталасно зрачење, хидродинамичка кавитација, додавање ко-растварача и примена суперкритичних флуида. Међу могућностима унапређења процеса производње биодизела су и коришћење јефтиних сировина, ефикаснијих катализатора и нових типова реактора. Примери унапређења производње биодизела, засновани на сопственим истраживањима, укључују интензивирање хомогено катализованог процеса у реакторима са вибрационом мешалицом и јефтиних катализатора из природног или отпадног материјала (негашени и гашени креч и карботациони муљ).