Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Прво предавање

Проф. др Ана Марјановић Јеромела
Проф. др Милан Томић

Потенцијал биљних уља као сировина за производњу биодизела у Републици Србији

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Четвртак, 29. фебруар 2024. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У четвртак, 29. фебруара 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је прво предавање у оквиру циклуса Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива, чији је координатор дописни члан САНУ Влада Вељковић. Предавање под насловом Потенцијал биљних уља као сировина за производњу биодизела у Републици Србији припремили су проф. др Ана Марјановић Јеромела и проф. др Милан Томић.

Након излагања Уводних напомена за Циклус, дописни члан САНУ Влада Вељковић, координатор циклуса, најавио је предавање и присутнима представио ауторе предавања.

Др Ана Марјановић Јеромела, научни саветник, дипломирала је и магистрирала на Департману за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, где је 2005. године одбранила докторску дисертацију под насловом „Генетичка дивергентност и варијабилност компоненти приноса семена уљане репице (Brassica napus L.)”. Запослила се у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад 1996. године, у Одељењу за уљане културе. Од септембра 1997. до маја 1998. године, као стипендиста ДААД фондације, била је на специјализацији у области молекуларне генетике и оплемењивања уљане репице на Институту за агрономију и оплемењивање биљака „Јустус-Либиг” Универзитета у Гисену. Главна подручја научноистраживачког рада др Ане Марјановић Јеромела су: генетика и оплемењивање уљаних биљних врста, посебно уљане репице, истраживачки програм на колекцији уљане репице и алтернативних уљаних култура, примена молекуларних маркера у оплемењивању, фенотипизација, оплемењивање на квалитет уља и гајење алтернативних уљаних култура. Аутор је 29 признатих и реализованих сорти уљаних биљака, аутор или коаутор преко 390 научних и стручних радова, члан одбора Одељења за природне науке Матице српске, члан Радне групе за истраживање и развој при Европској семенарској асоцијацији и члан ужег председништва Заједнице института Србије. Била је руководилац националних пројеката и пројеката билатералне сарадње са Републиком Аустријом и Републиком Словенијом, и учесник у реализацији неколико међународних СОST акција и HORIZON 2020 и HORIZON EUROPE пројеката. У периоду 2016–2022. била је предавач на основним и докторским академским студијама Пољопривредног факултета у Новом Саду. Др Ана Марјановић Јеромела је главни уредник националног часописа међународног значаја Ратарство и повртарство од 2010, и председник Друштва селекционера и семенара Републике Србије од 2018. године. Члан је Европске асоцијације за истраживања у оплемењивању биљака EUCARPIA, Друштва физиолога Србије и Друштва генетичара Србије. Била је помоћник директора за научноистраживачке послове Института за ратарство и повртарство од 2010. до 2013. године, када постаје руководилац Одсека за уљану репицу у оквиру Одељења за уљане културе. Била је руководилац тима оплемењивача уљане репице током 2018. године и саветник за генетику и оплемењивање током 2020. године, након чега је поново именована на функцију помоћника директора за научноистраживачке послове Института за ратарство и повртарство, коју и данас обавља.

Др Милан Томић редовни је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, где је завршио основне и магистарске студије, и одбранио докторску дисертацију.  У научно-истраживачком раду усмерио се на подручје развоја технологије производње и ефеката коришћења течних биогорива (у првом реду биодизела) као алтернативног извора енергије мотора СУС. Активно је учествовао у оснивању и опремању Лабораторије за биодизел у оквиру Департмана за пољопривредну технику, а од 2012. године је руководилац Лабораторије. Такође, активно је учествовао у оснивању Друштва за развој и коришћење биогорива (БИГО), чији је секретар од оснивања (2006). У овој области дао је најзначајније резултате како кроз научне публикације националног и међународног нивоа, тако и кроз реализацију већег броја погона за производњу биодизела. Учествовао је у изради већег броја идејних и машинско-технолошких пројеката погона за производњу биодизела, као и пројеката реконструкције изведених решења погона за производњу биодизела. Члан је Научног друштва за погонске машине, тракторе и одржавање и Војвођанског друштва за пољопривредну технику. Од 2010. године је директор квалитета у Националној лабораторији за испитивање трактора и погонских машина, акредитованој код ОЕЦД-а, а од 2012. године је главни и одговорни уредник часописа Трактори и погонске машине, руководилац студијског програма основних академских студија Пољопривредна техника и информациони системи. Од 2015. године је директор Департмана за пољопривредну технику. Као аутор или коаутор учествовао је у изради преко 300 научних и стручних радова, од којих је преко 40 у публикацијама са импакт фактором. Учествовао је у реализацији 12 научних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Аутор је два основна уџбеника, два помоћна уџбеника, четири практикума и коаутор 9 монографија.

На почетку предавања, које је изложила др Ана Марјановић Јеромела, констатовано је да се сировине за производњу биогорива добијају од различитих биљних врста. Према ФАО класификацији, издвојене су 22 биљне врсте, које су сврстане у: ратарске уљане врсте, легуминозе, текстилне, дрвенасте и биљне врсте тропских крaјева. У Републици Србији од уљаних  врста се највише гаје: сунцокрет, соја и уљана репица. Главно производно подручје је Војводина, где у сетвеној структури учествују са близу 20%, уз могућност даљег напретка у технологији производње. Побољшање садржаја и квалитета биљних уља као сировина за биодизел један је од важних задатака у оплемењивачким програмима. Садржај масних киселина у уљу је од кључног значаја за квалитет сировине, а квалитет  нуспроизвода, након издвајања уља, повећава профитабилност производње биодизела. Преко 90% производње биодизела у свету потиче од јестивих уља из биљака узгајаних на плодном тлу, што је у неусаглашености са потребом за повећаном производњом хране и ограниченим потенцијалом обрадивог земљишта, као и са најновијом RED II директивом (Renewable energy directive) из 2018. године (2018/2001). Др Марјановић Јеромела констатовала је да је неопходно производњу сировина за биодизел усмерити у правцу примене нејестивих биљних уља, односно на гајење биљних врста из којих се добија уље на земљиштима лошијег квалитета уз примену иновативних технологија. Сировине које имају низак ILUC ризик (Indirect Land Use) настале су гајењем индустријског биља на маргиналном земљишту или обрадом површина које се нису користиле за биљну производњу или су напуштене, кроз побољшање пољопривредне праксе, чиме се површине за производњу прехрамбених сировина одржавају на истом нивоу.

У предавању је, након излагања класификације биљних врста за добијање уља, дат преглед стања и потенцијала производње уљаних биљних врста за производњу биодизела у Републици Србији (са анализом агроеколошких и агротехничких захтева за гајење уљаних врста, и прегледом површина и приноса најважнијих уљаних врста). Иза тога, било је речи о развоју нових сорти и побољшању технологија производње уљаних биљних врста за производњу биодизела. Дат је предлог технологије гајења уљаних врста и примери добре пољопривредне праксе за умањење ризика у производњи.  Истакнути су циљеви и методи оплемењивања уљаних биљних врста на принос и квалитета уља за производњу биодизела, те квалитета и валоризација нуспроизвода – остатака након издвајања уља и биомасе. Најзад, у завршном делу предавања, др Марјановић Јеромела говорила је о иновацијама у гајењу усева за производњу биодизела, где су размотрена питања утицаја гајења усева за производњу биодизела на квалитет и структуру земљишта, затим, гајења различитих уљаних врста на маргиналном земљишту, најзад, питања побољшане пољопривредне праксе гајења биљних врста за производњу уља.

У закључцима је посебно наглашена чињеница да је подручје Републике Србије веома подложно ризичним утицајима природних непогода. Трансфер резултата и знања  до којих се долази у нашим научнoистраживачким институцијама, кроз различите научне и стручне публикације, предавања, учешћа на скуповима и у манифестацијама које за циљ имају ширење фонда знања, као и у различитим медијима, неопходан су услов да се производња уљаних биљних врста, биогорива, односно биодизела, унапреди и добије већи значај у Републици Србији.