Циклус предавања
Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије

Друго предавање

Др Софија Петковић,
археолог, научни саветник, Археолошки институт Београд

Врело – Шаркамен: царска резиденција из времена тетрархије

Четвртак,  19.  октобар 2023. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У Огранку САНУ у Нишу настављена је реализација циклуса предавања Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије, у оквиру пројекта Огранка О-22-19 Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века (координатор пројекта: дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, руководилац пројекта и координатор циклуса: др Надежда Гавриловић Витас). Друго предавање из циклуса одржала је др Софија Петковић, научни саветник Археолошког института у Београду, под насловом Врело – Шаркамен: царска резиденција из времена тетрархије.

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео је колегиници Петковић и присутнима поздраве чланова и сарадника Огранка, а посебно дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, који је био спречен да присуствује предавању, због обавеза око организовања међународног симпозијума о новим технологијама и одрживом развоју, на Технолошком факултету у Лесковцу. Професор Жунић  је пренео и изразе захвалности гошћи Огранка на прихватању сарадње, као и присутнима, истичући да се у Огранку и та сарадња и то присуство схватају као подршка настојањима Огранка да и у јужној и источној Србији шири дух САНУ – највише вредности науке, културе, уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, што се постиже, између осталог, и у форми јавних предавања чланова САНУ и истакнутих научних и уметничких стваралаца.

Др Софија Петковић је археолог, научни саветник у Археолошком институту у Београду, у којем ради од 1990. године. Била је руководилац пројекта САНУ Археолошка истраживања царске палате Felix Romuliana – Гамзиград, коруководилац са др Гердом фон Билов (Gerda von Bülow) међународног пројекта Felix Romuliana – Гамзиград Археолошког института у Београду и Римско-германске комисије Немачког археолошког института, руководила је пројектима Министарства културе Републике Србије Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и насеља Timacum Minus у Равни код Kњажевца и Врело – Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција, у оквиру пројекта основних истраживања Министарства просвете и науке Републике Србије Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на територији Србије руководила је темом-потпројектом Утицај природних ресурса на формирање римских насеља и утврђења на територији источне Србије. На Универзитету Сингидунум држала је наставу из области менаџмента културних ресурса у туризму. Уредник је Редакције за археологију и стару историју Српске енциклопедије, у издању САНУ, Матице српске и Завода за уџбенике. Дописни је члан Римско-германске комисије Немачког археолошког института (RGK DAI). Др Софија Петковић се бави римском и касноантичком археологијом, специјалиста је за римске предмете од кости и рога, за римске фибуле, римско рударство и металургију на централном Балкану, као и за царске резиденције тетрархијског периода. У домену интересовања су јој и управљање културним ресурсима, презентација и промоција културних добара. Аутор је великог броја научних студија и чланака, као и седам монографија посвећених истраживањима, анализама и тумачењима материјалних остатака римске цивилизације у области Горње Мезије, са археолошких налазишта Равна (Timacum Minus), код Књажевца, Гамзиград (Felix Romuliana), Врело – Шаркамен.

Др Софија Петковић је – захваљујући се на позиву и прилици да говори у Огранку САНУ у Нишу –  своје предавање, чији је смисао у промоцији веома значајног археолошког локалитета, започела подацима о историји истраживања римског налазишта Врело, смештеног на левој обали Врелске реке, 6 км западно од села Шаркамен, код Неготина. Овај локалитет први је забележио Феликс Каниц 1889. године, а архитекта Ђурђе Бошковић  је 1947. године скицирао видљиве објекте. Од 1994. до 2002. године САНУ, Археолошки институт у Београду и Музеј Крајине Неготин вршили су систематска археолошка истраживања овог налазишта, током којих је откривено више објеката на левој и десној обали Врелске реке.

Утврђена резиденција и меморијални комплекс са маузолејом и тумулом датују се у почетак 4. века  и приписују се тетрарху Максимину Даји (305–313). Делови порфирне скулптуре цара на трону нађени су на падини западно од меморијалног комплекса, кога чине маузолеј и тумул. У маузолеју је сахрањена царица-мајка, сестра императора Галерија и мајка Максимина Даје. Занимљиво је, истиче др Петковић, да је царица кремирана, а у крипти је, осим њених посмртних остатака, откривена скривница са сетом њеног личног златног накита, што је јединствен налаз на читавој територији Римског царства. Комплекс на Шаркамену подигнут је по узору на царску палату Felix Romuliana на Гамзиграду, са меморијално-сакралним комплексом на Магури, са два консекративна тумула и два маузолеја, који су припадали тетрарху Галерију и његовој мајци Ромули.

Пројекат Врело – Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција започели су 2013. године Археолошки институт у Београду и Музеј Крајине у Неготину. После читаве деценије археолошких истраживања, откривена је у целости југоисточна кула утврђења (кула 8), јужни бедем у дужини од 15 м ка западу од поменуте куле и архитектонски објекти дуж његове унутрашње стране. Откривене су и западна капија утврђења и октогоналне куле које је штите (куле 1 и 2). Такође, откривен је западни бедем утврђења од северне куле западне капије до југозападне куле утврђења (кула 10), као и низ од 11 просторија дуж њега у унутрашњости утврђења. Осим припреме откривених објеката за презентацију, археолошка ископавања су изнедрила и нове научне резултате, који умногоме мењају досадашњу слику о тетрархијској резиденцији на Врелу.

Предавање је завршено краћом филмском презентацијом налазишта, током које је вођена дискусија о статусу резиденцијалног и меморијалног комплекса на Шаркамену, неопходности даљих радова на овом веома мало истраженом локалитету, о чињеници да нема поузданих сазнања коме је резиденција припадала и о оправданости њеног приписивања Максимину Даји, најзад, упознавањем присутних студената историје са значајем археолошких истраживања и археолошких налаза као извора историографских сазнања.