Научна конференција
Језик мржње у интерперсоналном и јавном говору

У оквиру рада на пројекту
Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу
(О-25-20)
Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић

Уторак–среда,  17–18. октобар 2023. године
Свечано отварање:  уторак, 17. октобар 2023. године, 10 сати
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Одбор за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ, Институт за српски језик САНУ.

У Огранку САНУ у Нишу, у уторак и среду, 17. и 18. октобра 2023. године, одржана је научна конференција Језик мржње у интерперсоналном и јавном говору, организована у оквиру рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић). Организатори Конференције су: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Одбор за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ, Институт за српски језик САНУ.

Намера организатора била је да се на овом научном скупу разматрају језичка средства која се користе у конфликтним ситуацијама међу људима, али и она која распирују мржњу међу различитим конфесионалним или етничким групама, у међунационалним односима и односима према Другима, а посебно према мањинским групама; да се аргументовано и документовано обрати пажња на негативне, често увредљиве квалификације, на посезање за експресивном и вулгарном лексиком, која дијалог претвара у сукоб међу људима, на распиривање мржње у  графитима и муралима, где је пошиљалац поруке невидљив; да се укаже на посебну одговорност медија, али и свих актера јавне политике, у ширењу језика мржње; да се ова проблематика анализира и на примерима неких књижевних дела.

Конференција је отворена пригодним речима поздравног говора дописног члана САНУ Љубинка Раденковића, координатора пројекта. Скуп је затим поздравила и др Марина Јањић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у својству руководиоца пројекта. Након свечаног отварања, уводна предавања одржали су др Љубинко Раденковић, проф. др Марина Јањић, др Дејан Адајчић и проф. др Људмила Поповић. На конференцији су  саопштена 32 реферата, у којима су са различитих аспеката осветљаване карактеристике језика мржње. Учесници су били универзитетски наставници и истраживачи из више словенских земаља: Бугарске, Естоније, Пољске, Русије, Северне Македоније, Словеније, Србије и Украјине. У њима су са различитих аспеката анализирана најважнија питања језика мржње и издвојени јединствени обрасци његовог испољавања. Међу осталима, обрађена су и следећа питања: емотивни језик и говор мржње, експресивна лексика и негативна експресивност у називима за Друге, стигматизација и погрдно именовање, извори и зачеци говора мржње,  концептуализација модела мржње, затим, ругалице, клетве,  псовке, претње, увреде  и иронија као облици говора мржње, језичка некултура и непристојност, вулгарне лексеме. Oве теме истраживане су у различитим пољима – од фолклора, преко конфесионалног и политичког говора мржње као вида репресије у појединим друштвено-историјским епохама,  до савремених друштвених односа и новијих обележја говора мржње у сукобљеним словенским народима; било је речи и о европским инструментима за спречавање говора мржње у оквиру заштите људских права, а језик мржње истраживан је на грађи дискурса фолклора, свакидашње комуникације, медија, графита и мурала, те књижевних дела Петера Хандкеа, Фридриха Хелдерлина, Јуџина О’Нила, Џејмса Џојса и Иве Андрића, и у међунационално-књижевним односима и преводима. Међу различитим теоријско-методолошким приступима преовлађујући су били: лингвистички, социолингвистички, когнитивно-лингвистички, фолклористички, књижево-теоријски, културолошки, комуниколошки.

Укратко, изложена су научно поткрепљена саопштења у којима су апострофирани различити језички нивои и аспекти којима се изражава језик мржње. Указано је на важне карактеристике актуалне друштвено-језичке слике непримереног говорног понашања у интерперсоналном и јавном говору: на јавним местима, у медијском говору, у књижевним делима, народним говорима и фразелогизмима. Сви реферати били су својеврсно залагање за нужност реаговања на све видове језика мржње и истицања симбола зла, за борбу против језичке и сваке друге агресије и насиља, а полемички тонови у расправи тицали су се проблема слободе говора, домета и граница толеранције, грађанских и институционалних ставова према јавној употреби стереотипа, предрасуда, стигматизација Других и различитих, са закључком о деструктивности и, коначно, аутодеструктивности мржње и језика мржње.

Оцењено је да је научни скуп на изузетно значајну тему језика мржње био ваљано организован и реализован, да су саопштења била на очекиваном научном нивоу, и најављено да ће зборник позитивно рецензираних радова са ове конференције бити приређен и објављен до средине 2024. године.