Јавно предавање
Проф. др Михаило Антовић
Вишеструко утемељење: једна теорија музичкога значења

Поводом објављивања монографије: Mihailo Antović, Multilevel Grounding: A Theory of Musical meaning, London and New York: Routledge, 2022.
(У оквиру пројекта О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено старалаштво и образовање укуса (координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић))

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу

Четвртак, 28. септембар 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 28. септембра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Михаила Антовића Вишеструко утемељење: једна теорија музичкога значења. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено старалаштво и образовање укуса (координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, подсетио је присутне на мисију Огранка у ширењу духа САНУ – највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образованости, просвећености и слободног критичког мишљења, захвалио се присутнима на одзиву, пренео поздраве и извињења дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, дописног члана САНУ Јелене Јовановић, координатора поменутог пројекта, и проф. др Данијеле Здравић Михаиловић, руководиоца пројекта, који – стицајем професионалних и животних околности – нису били у могућности да присуствују предавању, али су замолили за разумевање и пожелели успешан рад.

Др Михаило Антовић је редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, управник Центра за когнитивне науке Универзитета у Нишу. Објављује научне радове из области когнитивне лингвистике, семантике, семиотике, музичке когниције. Усавршавао се у САД и у Немачкој, као стипендиста престижних светских фондација: Фулбрајтове и Хумболтове.

Ово предавање уприличено је поводом објављивања монографије: Mihailo Antović, Multilevel Grounding: A Theory of Musical Meaning (London and New York: Routledge, 2022). Организатори предавања су Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу и Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу.

Након изражавања захвалности Огранку САНУ у Нишу, проф. др Михаило Антовић најпре је говорио о музиколингвистици као своме матичном научном пољу – пољу истраживања музичких аспеката говора и говорних аспеката музике, о својој заокупљености проблемима језичке и музичке семантике, о ванмузичком и музичком значењу, различитим теоријским позицијама поводом ових питања (као што су теорија концептуалне семантике, теорија појмовне метафоре, теорија појмовног сажимања), о проблему референцијалности музике, културалним разликама у „разумевању” музичких значења, о истраживању комплексне музичке сигнификације и утемељењу музичкога значења, те о своме теоријском раду на аналитичком разлучивању нивоа и слојева тога утемељења: (1) формално музичко значење, (2) кросмодално значење, (3) афективно значење, (4) појмовно музичко значење, (5) културално-контекстуално значење, (6) „лично” музичко значење.

Укратко, наш предавач је представио когнитивне основе изградње значења у музици, што је и тема његове скорашње теорије изложене у књизи Multilevel Grounding: A Theory of Musical Meaning. У својој теорији, професор Антовић предлаже шест хијерархијских фактора („нивоа утемељења”) који омеђују изградњу значења у музици. Сâм процес перцепције најпре рашчлањује континуални звучни сигнал на конституенте. На првом нивоу, стога, слушалац издваја „смислене” групе музичких елемената на основу принципа који наликују гешталт перцепцији (нпр. стакато и легато одломке, те њима својствену смену напетости и опуштања). Слушалац затим повлачи кросмодалне кореспонденције са основним немузичким сензацијама, попут перцепције сила, покрета и положаја елемената у простору (нпр. закључивши да су стакато тонови „неповезани”). Након овога креће изградња афективних склопова (нпр. агитација, као одговор на имплицитно питање „како би наше тело осетило такву артикулацију“), прото-појмовних сценарија (нпр. агент који трчи, као одговор на питање „ко или шта типично врши такву радњу“), конструката базираних на социјалном (нпр. Том који трчи за Џеријем), те коначно на личном искуству (нпр. позитивна конотација јер смо такве филмове волели у детињству).

Систем је, каже професор Антовић, замишљен као континуум, у коме резултати претходних когнитивних операција рекурзивно постају улазне вредности на вишим нивоима појмовне интеграције. Овај процес води слушаоца од универзалнијих ка културолошки специфичнијим, од једноставнијих ка комплекснијим, те од обавезних ка опционалним музичким конотацијама. Дати процес је током предавања био илустрован примерима, пре свега кроз анализу уводних тактова Бетовенове Сонате за клавир бр. 1 у ф-молу.

Професор Антовић се током предавања захвалио својим истраживачким узорима, а на крају излагања и својим садашњим сарадницима у истраживању феномена музичкога значења.

У дискусији је било речи о истраживању веза између когнитивних и музичких способности како код животиња тако и код човека, о проблему комплексних „музичких” асоцијација, о могућностима примене Антовићевих налаза у педагошком раду са музичким извођачима и реципијентима у „тумачењу” и „разумевању” музичих дела.

Предавање је снимано ради приређивања и емитовања на Трећем програму Радио Београда.