Јавно предавање
Академик Зоран Кнежевић, председник САНУ,
Календарска реформа Милутина Миланковића
(грегоријански vs. модификовани јулијански календар)

Среда, 20. март 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У среду, 20. марта 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Зорана Кнежевића, председника САНУ, на тему Календарска реформа Милутина Миланковића (грегоријански vs. модификовани јулијански календар).

Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, академика Кнежевића и све присутне, којима се захвалио што на различите начине подржавају рад Огранка и његова настојања да у јужној и источној Србији постојано шири дух и мисију САНУ – промовисањем највиших вредности науке, културе и уметности, образовања просвећености (коју схватамо као способност за слободну и аутономну употребу сопственог разума), слободног критичког мишљења, истраживањем проблема опстанка и развоја у савременом друштву, као и проучавањем, тумачењем и очувањем локалних, регионалних и националних идентитетских вредности традиције, најзад, афирмисањем најбољих резултата научних и уметничких стваралаца везаних за овај део наше земље. Уваженом госту, академику Кнежевићу, дописни члан САНУ Вељковић захвалио се што је у својству генералног секретара САНУ, а од прошле године и председника САНУ, показао пуно разумевање за значај оснивања Огранка САНУ у Нишу, и пружао свесрдну помоћ неопходну за његов опстанак и развој, а потом је изнео најважније податке из професионалне биографије академика Кнежевића.

Зоран Кнежевић, астроном, дипломирао је, магистрирао и докторирао на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду. Његова матична научна област је астрономија (небеска механика), а главни научни допринос припада области теорије кретања малих тела Сунчевог система. Спада у ред највећих познавалаца малих тела Сунчевог система у свету.

Од 1973. до 2016. године радио је на Астрономској опсерваторији у Београду, где је обављао низ различитих истакнутих функција. Директор Опсерваторије био је од 2002. до 2014. године. Држао је наставу на докторским студијама Математичког факултета Универзитета у Београду. Објавио је велики број научних и стручних радова, одржао већи број предавања по позиву, био члан више националних и међународних експертских тимова, комисија и научних одбора, руководилац већег броја националих и међународних научних пројекaта, члан је више међународних и српских астрономских организација, научних и стручних удружења, био је уредник значајних научних публикација коуредник више зборника радова са међународних научних скупова.

За дописног члана Српске академије наука и уметности (Одељење за математику, физику и гео-науке) изабран је 2009. године, а за редовног 2015. У Академији је, међу осталим задужењима, обављао и функцију генералног секретара САНУ (2017−2022), а председник је и члан више академијских одбора. За свој научни рад добио је, између осталих, и следећа признања и награде: Награда за допринос развоју Астрономске опсерваторије (1996, 2017); Награда за научни рад Астрономске опсерваторије (2013). Одлуком Међународне астрономске уније један астероид назван је по њему – 3900 Кнежевић.

Академик Зоран Кнежевић изабран је 2023. године за председника САНУ.

Своје излагање академик Кнежевић започео је подсећањем на једну коинциденцију – да је предавање заказано, стицaјем околности, баш за први дан пролећа, тј. на пролећну равнодневицу, која свакако има везе са садржином предавања, и које нас уводи у проблем мерења времена, избора јединица мерења, њиховог бројања, то јест у стари, али увек актуални проблем израде најтачнијег календара. Проблем календара и његове употребе у свакодневном животу сагледан је прво са астрономског становишта, полазећи од неких основних чињеница о кретању планете Земље и променљивости временских јединица – дана, месеца и године – које се користе за прављење календара. Затим је био дат краћи историјски осврт на развој календара уопште, од сумерских и вавилонских лунисоларних, до египатског соларног календара, да би нешто детаљније био представљен јулијански календар и његово једноставно интеркалационо правило преступне године. Грегоријанска календарска реформа изнедрила је календар који највећи део света и данас користи, да би модификовани јулијански календар, предложен од стране нашег научника Милутина Миланковића, додатно отклонио неке мањкавости грегоријанског стандарда и понудио решење које боље прати природно кретање наше планете у знатно дужем временском раздобљу. У предавању је било речи о догађајима на Свеправославном конгресу 1923. године у Цариграду, на којем је расправљано питање календарске реформе, а затим и о првобитном усвајању односно о канонским, па и могућим политичким разлозима за потоње неприхватање Миланковићевог реформисаног календара. На крају, пошто је демонстрирао неке примере мерења и израчунавања времена, академик Кнежевић је у предавању показао како се може направити практично „идеалан” календар, али и објаснио зашто је то заправо непотребан и залудан посао, будући да се интеркалационо правило може једноставно прихватити као прагматична конвенција.

У дискусији су додатно размотрена питања осунчавања Земље, неправилности у њеном кретању и питања Миланковићевих астрономских циклуса; затим је расправљано о могућностима прављења календара за друге планете, о прерачунавању времена одигравања неких крупних историјских догађаја, о контроверзама у вези са непримењивањем званично усвојене Миланковићеве календарске реформе итд.