Српска академија наука и уметности
Огранак САНУ у Нишу
Бугарска академија наука
Институт за филозофију и социологију

Заједнички истраживачки пројект
Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика
(Embodied Meaning: Models of Expression, Emotion and Language)

(Координатори пројекта: дописни члан САНУ Снежана Смедеревац, проф. др Марина Бакалова, руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић).

У оквиру билатералне сарадње Српске академије наука и уметности и Бугарске академије наука, у Огранку САНУ у Нишу настављена је реализација Заједничког истраживачког пројекта Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика (координатори пројекта: дописни члан САНУ Снежана Смедеревац проф. др Марина Бакалова), а у вези са пројектом О-36-24 Огранка САНУ у Нишу Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуелна когниција (координатор: академик Александар Костић, руководилац: проф. др Михаило Антовић). Огранак САНУ у Нишу и Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу угостили су колеге са Института за филозофију и социологију БАН из Софије: проф. др Марину Бакалову, руководиоца пројекта са бугарске стране, доц. др Радостину Минину, доц. др Лину Георгиеву и докторанда Ивана Икономова, током њиховог узвратног студијског боравка у Србији. Колеге из Бугарске боравили су у Нишу од 5. до 9. октобра 2026. године, на позив председника Огранка САНУ у Нишу, академика Владе Вељковића. Програм посете обухватио је два предавања у оквиру пројекта О-36-24, и, као централну активност, другу радионицу у оквиру међуакадемијског пројекта.

Предавање

Доц. др Радостина Минина
Институт за филозофију и социологију БАН (Софија)
Одељење „Знање и стварност – модели, методологије, хеуристике”
Улога тела у систему проширене меморије
(The Role of the Body in Extended Memory System)

Уторак, 6. октобар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу
Бугарска академија наука – Институт за филозофију и социологију БАН
Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу

(У оквиру рада на пројекту Огранка О-36-24 Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуелна когниција; координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић).

На почетку реализације програма боравка сарадника Института за филозофију и социологију БАН, проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, пренео је гостима из Бугарске и свим учесницима и присутнима поздраве академика Владе Вељковића, председника Огранка, као и поздраве свих чланова и сарадника Огранка, укратко изложио задатке Огранка у ширењу мисије САНУ, и истакао неопходност сарадње Огранка са разним установама науке, културе и образовања у остваривању ових задатака. Он је посебно подвукао значај сарадње са Институтом за филозофију и социологију БАН, изразивши уверење да она неће бити тек један вредан појединачни резултат, већ и почетак далекосежног заједничког рада.

Потом је проф. др Михаило Антовић, кога је професор Жунић позвао да преузме даље вођење програма, својом уводном речи, упознао присутне са предметом, циљевима и планом реализације овог сегмента пројекта.

Јавни део радне посете сарадника Института за филозофију и социологију БАН Огранку САНУ у Нишу и Центру за когнитивне науке Универзитета у Нишу, у оквиру Заједничког истраживачког пројекта  Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика, започео је 6. октобра 2026. године, предавањем доц. др Радостине Минине Улога тела у систему проширене меморије (The Role of the Body in Extended Memory System)

Радостина Минина је доцент на Институту за филозофију и социологију Бугарске академије наука, а ради и као психолог за децу и адолесценте и терапеут методом психодраме. Њена научна истраживања комбинују когнитивне науке, филозофију ума, епистемологију и психологију, при чему испитује како искуство, телесни процеси и људска свест утичу једни на друге.

У предавању доц. др Радостине Минине, под насловом Улога тела у систему проширене меморије (The Role of the Body in Extended Memory Systems), разматрана је психодрамска терапија као емпиријска студија случаја која повезује два теоријска оквира: парадигму менталног путовања кроз време у когнитивној науци и филозофији памћења, те хипотезу о проширеном уму у филозофији ума. Теорије дистрибуиране когниције и проширеног ума упућују на појам проширеног идентитета, у којем границе сопства остају флуидне и пружају се изван мозга и тела – ка спољашњим предметима, артефактима и социокултурном окружењу.

Ослањајући се на неолоковскo становиштe о личном идентитету, којe психолошки континуитет и памћење узима као његове суштинске критеријуме, ово истраживање формулише проширени лични идентитет у две димензије: као проширени телесни идентитет, те као проширено памћење и наративни идентитет. Анализа показује како измештање сећања, укључујући и потиснута, на психодрамску сцену на специфичан начин мења самопоимање појединца и изградњу идентитета. Стога се овај терапијски приступ показује нарочито делотворним код посттрауматског стресног поремећаја, где доноси исходе које је тешко постићи унутрашњим, непотпомогнутим присећањем.

Основна теза гласи да психодрамски оквир функционише као симулација проширеног памћења. Аргумент је утемељен на конкретним примерима ране трауме реконструисане на сцени, захваљујући томе што метод ангажује телесно и кинестетичко памћење. У излагању се закључује да психодрамски простор делује као дистрибуирани оквир памћења намењен присећању и когнитивној преради латентних трауматских искустава.