Јавна предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ у Огранку САНУ у Нишу

Дописни члан САНУ Мирјана Рашевић
Демографски изазови Европе

Петак, 23. октобар 2026. године
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

---

У петак, 23. октобра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу – у оквиру серије јавних предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ – одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Мирјане Рашевић Демографски изазови Европе.

Дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, поздравила је, у име академика Владе Вељковића, председника Огранка, све присутне, а посебно гошћу Огранка, уважену колегиницу, дописног члана САНУ Мирјану Рашевић, и захвалила јој што је прихватила позив да одржи јавно предавање у Огранку. Подсетила је да је Мирјана Рашевић учествовала више пута на научним скуповима некадашњег Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и, потом, Огранка САНУ у Нишу, који су организовани у оквиру пројекта О-09-17 Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика. Координатор тог пројекта управо је колегиница Рашевић, а руководилац проф. емеритус Љубиша Митровић. Последњи пут, Мирјана Рашевић била је у Огранку у својству уводничара на Округлом столу Мултидисциплинарна истраживања проблема бриге о старијима – пут ка унапређивању солидарности у интергенерацијским односима у будућности (12. децембра 2025. године). Потом је, заједно са професором емеритусом Љубишом Митровићем и проф. др Лелом Милошевић Радуловић, преузела бригу о уређивању зборника радова са Округлог стола, где сада предстоји само још процедура рецензирања. Гордана Коцић је у име чланова и сарадника Огранка захвалила колегиници Рашевић на сарадњи, разумевању, труду и помоћи. Потом је у основним цртама представила задатке Огранка у ширењу мисије САНУ – афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења, затим, учествовањем у савременим научним истраживањима, потом, изучавањем, тумачењем и очувањем традиције, најзад, промовисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Гордана Коцић је подвукла да у широком дијапазону научноистраживачких пројеката Огранка демографска проблематика има значајно место, посебно у погледу испитивања могућности демографске ревитализације Србије, а југоисточне Србије пре свега, у светлу ширих регионалних, европских и глобалних демографских процеса (популациони раст и опадање, структура становништва, природно кретање становништва и миграциона кретања, старење становништва итд.), закључујући да је у том погледу од значаја што нас колегиница Рашевић компетентно, аргументовано и на истраживањима заснованим сазнањима упознаје са демографском сликом Европе и изазовима који су у том погледу пред Европом.

Пре него што је колегиници дала реч, Гордана Коцић је присутнима представила дописног члана САНУ Мирјану Рашевић, износећи основне податке из њене професионалне биографије.

Мирјана Рашевић је завршила Медицински факултет Универзитета у Београду, магистрирала је у Центру за мултидисциплинарне студије, а докторирала на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Фертилитет, репродуктивно здравље и политички одговори на демографске изазове су у фокусу њеног истраживачког рада.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2024. године. Председница је Одбора за проучавање становништва САНУ. Бавила се научним радом више од 30 година у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука. Директорка Института друштвених наука била је од 2002. до 2015. године, а професор на Одсеку за демографију Географског факултета Универзитета у Београду од 2002. до 2023. године. Предавала је и на магистарским/мастер студијама Економског факултета Универзитета у Београду, као и на Студијама миграција при Универзитету у Београду.

Мирјана Рашевић је аутор или коаутор 13 књига, више поглавља у монографијама и тематским зборницима и већег броја чланака објављених у националним часописима, као и часописима реферисаним у најзначајнијим међународним базама. Учествовала је на бројним националним, европским и светским конференцијама.

Уређивала је часопис Становништво, један од најстаријих европских демографских часописа, од 1996. до 2010. године.

Била је руководилац више од 20 научних пројеката, укључујући и пројекте стратешког значаја, и су-координатор на два европска пројекта: Managing Migration and its Effects in South-East Europe (2012–2014) и Improving Institutional Capacities and Fostering Cooperation to Tackle the Impacts of Transnational Youth Migration (2017–2019).

У свом предавању дописни члан САНУ Мирјана Рашевић размотрила је кључне демографске изазове Европе (и групе држава које чине њене географске целине) у дугорочној перспективи, од 1950. до 2100. године, са посебним освртом на промене демографске тежине континента, Европу као модерно „старо” друштво, низак и веома низак фертилитет, продужење животног века и међународне миграције.

Анализа се првенствено заснивала на најновијим проценама и пробабилистичким пројекцијама Уједињених нација из 2024. године. Поред ових података, за разумевање демографских изазова Европе коришћени су показатељи из других извора, теоријска разматрања, резултати квантитативних и квалитативних истраживања, као и релевантни политички концепти усмерени на њихово ублажавање или прилагођавање.

Поред анализе важних демографских показатељa и узрочно-последичног објашњења резултата, размотрена су и следећа питања:

• Да ли дуготрајно и очекивано смањење демографске тежине Европе у светској популацији и депопулација већег броја европских држава представљају реалан проблем?

Мада се може чинити да у условима убрзаног технолошког развоја који пружа неслућене могућности број становника губи на значају, његова величина и структура и даље су важне за очување културног идентитета и функционисање друштва. Међутим, смањење демографске тежине Европе не значи смањење њеног укупног значаја и утицаја. Већина европских држава припада групи земаља са високим нивоом људског развоја, што може допринети већој прилагодљивости европских друштава променама које доноси депопулација и старење становништва.

• Зашто су демографи почетком 2000-их година 21. век прогласили столећем старијих људи?

Утврђен је висок ниво сагласности у демографској заједници да брзина и интензитет ширења старења становништва представљају озбиљан изазов, пре свега због макропоследица различите природе. Оне се крећу од промена колективног система вредности и психологије у модерном „старом” друштву, преко нових односа међу генерацијама, отварања родног питања, другачијих услова живота, рада и становања, до повећаних захтева за здравственом и социјалном заштитом, притисака на пензионе фондове и проблема који се постављају пред тржиште рада и економију у целини.

• Да ли постоје два различита пута промене вредности и понашања релевантних за породицу, рађање и децу у Европи током процеса друге демографске транзиције?

Представљено је Соботкино тумачење из 2008. године, засновано на анализи ширења друге демографске транзиције у низу европских држава, према којем се могу разликовати два пута промене породичних вредности и понашања. Први пут подразумева да економско богатство подстиче нове вредности и обрасце понашања које најпре прихватају образоване и привилеговане друштвене групе. Други пут полази од појаве нових образаца породичног понашања међу угроженим друштвеним слојевима као одговора на промењене структурне услове, често повезане са економском кризом.

• Да ли продужење животног века претпоставља више година живота или више квалитетних година живота?

Значајне су разлике између очекиваног трајања живота при рођењу и година живота у добром здрављу, што показује пример Европске уније. Очекивано трајање живота при рођењу у 2024. износило је 84 године за жене и 79 година за мушкарце, док је број година живота у добром здрављу у 2023. износио 63,6 година за жене и 63,0 године за мушкарце. Овај пример јасно показује да додатне године живота ни у савременом добу нису нужно године проведене у добром здрављу, као предуслову квалитетног живота.

• Који су фактори у европским државама повезани са позитивним ставовима према имигрантима на макронивоу, а који на индивидуалном нивоу?

Европска друштва генерално карактерише дуготрајно низак ниво фертилитета, уз последичну економску потребу за имиграцијом. Међутим, негативни ставови према имигрантима и даље су широко распрострањени. Са позитивнијим ставовима били су повезани виши бруто домаћи производ по становнику, а на индивидуалном нивоу виши ниво образовања и живот у великим градовима. То су налази колегиница Весковић Анђелковић и Петровић, засновани на анализи ставова о имигрантима у три таласа Европског друштвеног истраживања спроведена у периоду 2016–2023. године.

На основу сагледаних демографских трендова и изазова указано је на потребу за дугорочним, међусобно усклађеним и на доказима заснованим одговорима, усмереним на ублажавање неповољних демографских трендова и стварање услова за прилагођавање њиховим последицама. Посебан значај имају улагања у здравствену и социјалну заштиту, образовање, тржиште рада, становање, бригу о деци, активно старење и укључивање миграционих питања у национална и локална стратешка развојна документа.

У дискусији су додатно размотрени неки аспекти проблема ниског нивоа фертилитета, родних односа и избора партнера, стратегија демографског развоја, разлика у показатељима демографских процеса у Европи и САД, те регионалних разлика итд.