Научни скуп
БАЛКАН АРТ ФОРУМ 2026 – Уметност и култура данас: тело као медиј: перформативност, слика и звук у уметничким и религијским контекстима

Научни скуп
БАЛКАН АРТ ФОРУМ 2026 – Уметност и култура данас: тело као медиј: перформативност, слика и звук у уметничким и религијским контекстима

XII национални научни скуп са међународним учешћем
БАЛКАН АРТ ФОРУМ 2026 (БАРТФ 2026) – Уметност и култура данас: тело као медиј: перформативност, слика и звук у уметничким и религијским контекстима

Организатори:
Факултет уметности Универзитета у Нишу, Огранак САНУ у Нишу.

9–10. октобар 2026. године.
Свечано отварање: петак, петак, 09. октобар 2026. године, 10 сати.
Велика конференцијска сала Електронског факултета Универзитета у Нишу, IV спрат

На Електронском факултету Универзитета у Нишу, 9. и 10. октобра 2026. године, одржан је дванаести национални научни скуп са међународним учешћем Балкан Арт Форум (БАРТФ 2026), у организацији Факултета уметности Универзитета у Нишу и Огранка САНУ у Нишу. У оквиру широког проблемског оквира „Уметност и култура данас”, овогодишњи скуп био је посвећен теми Тело као медиј: перформативност, слика и звук у уметничким и религијским контекстима. Одржавање скупа подржало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

На свечаном отварању присутнима су се обратили проф. др Владимир Ћирић, декан Електронског факултета Универзитета у Нишу (у име домаћина), затим, академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, проф. др Мирјана Николић, ректор Универзитета уметности у Београду, проф. др Нико Радуловић, проректор Универзитета у Нишу, и проф. др ум. Милена Ињац, декан Факултета уметности Универзитета у Нишу. Свечаност су својим наступима употпунили студенти Факултета уметности: Филип Гечовски, студент треће године основних академских студија гитаре, који је извео „Елегију” Јохана Kаспара Мерца, и Немања Чамагић, студент мастер академских студија, који је извео „Тужни валцер” Јана Сибелијуса.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне, а посебно уважене учеснике овог научног скупа. Укратко је известио да Огранак своје задатке у ширењу мисије САНУ обавља тако што: (1) афирмише највише идеје и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учествује у савременим научним истраживањима значајних феномена у свим сферама природе, историје и савременог друштва, и промовише најновије истраживачке налазе; (3) изучава, тумачи и чува традицију; (4) афирмише резултате научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. У том циљу, Огранак сарађује са разним установама науке, образовања, културе и уметности из Србије и суседних земаља. А са Факултетом уметности Универзитета у Нишу има доиста богату и успешну сарадњу, која се наставља и на почетку друге деценије рада Огранка, будући да се, како је истакао академик Вељковић, управо обележава десетогодишњица оснивања Огранка САНУ у Нишу (2016–2026). Ова сарадња Огранка и Факултета одвија се на разним пољима: у области реализације једног научноистраживачког пројекта, организације научних скупова, концерата, изложби, издавања научних публикација… А свака нова заједничка активност Огранка и Факултета сведочанство је о наставку и унапређивању вишегодишње сарадње, која се одвија у координатама развојних стратегија и планова у погледу промовисања највиших вредности науке, културе и уметности, као и афирмисања стваралаца из овог дела наше земље. Околности налажу, подвукао је академик Вељковић, да то исто важи и за наше дужности одбране и подстицања слободе стваралаштва, образовања и просвећености, критичког мишљења, очувања аутономије универзитета и демократских институција – зарад добробити свих грађана наше земље. На крају обраћања, академик Вељковић је учесницима скупа пожелео успешан рад и лепо дружење.

Програм научног скупа обухватио је три пленарна предавања, 34 саопштења распоређена у четири регуларне и две студентске сесије, као и два представљања стваралачких опуса. БАРТФ 2026 окупио је учеснике из академских и културних институција Србије, Северне Македоније, Словеније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Румуније, Сједињених Америчких Држава и Узбекистана.

У пленарним предавањима отворене су различите перспективе разматрања тела и његовог места у уметности, религији и савременом друштву. Првог дана, Соња Здравкова Џепароска, са Факултета музичке уметности Универзитета „Св. Kирил и Методиј” у Скопљу, изложила је саопштење на тему „Плес између божанског и грешног у македонском православном фреско-живопису”. Ана Хофман, из Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности у Љубљани, говорила је на тему „Kолективно певање у временима преклапајућих криза: музика, брига и друштвени живот”. Другог дана, Давор Џалто одржао је пленарно предавање „Модерне невоље са телом”. Овим излагањима доведене су у везу историјске представе телесности са питањима заједништва, друштвених односа и савременог разумевања тела.

У регуларним сесијама изложена су 24 саопштења, у којима су испитиване различите улоге тела у стварању, извођењу и доживљавању уметности. Првог дана, сесију „Тело у ритуалу: религија, духовност и културно памћење” модерирао је Игор Николић, док је сесију „Извођачко тело: додир, гест и сценска трансформација” водила Марија Динов. У излагањима је испитивана веза религијске иконографије, духовног искуства и преношења културног наслеђа са истраживањима гласа, инструменталног додира, покрета и сценског израза.

У вечерњем програму првог дана представљени су стваралачки опуси композиторке Дарије Андовске и уметнице Мије Арсенијевић. Kроз теме „Стваралачки опус Дарије Андовске: звук, драматургија и културно памћење” и „Између слике и веза: стваралачки опус Мије Арсенијевић”, овај традиционални сегмент Форума повезао је научна разматрања са конкретним стваралачким поступцима и уметничким искуствима.

Другог дана одржане су сесије „Уметност у друштвеном пољу: институције, брига, репрезентација и отпор” и „Тело, покрет и значење: од когнитивних схема до савремених медија” (модератор је била Марија Динов). Теме су обухватиле друштвену улогу уметности, терапијске потенцијале уметничких пракси, етичка питања представљања тела, као и односе телесног искуства, музичког значења и савремених технологија. Разноврсност истраживачких приступа омогућила је повезивање музиколошких, теоријско-уметничких, филозофских и других перспектива.

Посебан сегмент овогодишњег Форума чиниле су две студентске сесије, са укупно десет саопштења. Сесију „Од музичке структуре до искуства и значења” модерирао је Стефан Сретић, док су сесију „Од искуства до заједнице: музика као пракса, образовање и трансформација” водиле Милица Јовановић и Неда Николић. Студентска истраживања обухватала су музичку анализу, слушалачко и извођачко искуство, наставу музике, извођење у сакралном простору и питања примене вештачке интелигенције у образовању. Студенти су имали прилику да представе своја истраживачка интересовања и размене размишљања и сазнања са искуснијим колегама.

Нарочиту вредност скупу дале су садржајне дискусије, у којима су питања и коментари отварали нове правце заједничког промишљања изложених тема. Према утисцима учесника, међу којима су били и истакнути представници академске заједнице, овогодишњи Форум остварио је изузетно висок научни и организациони ниво. Завршетак скупа обележила је дирљива атмосфера међусобног уважавања и блискости, изграђена током два дана интензивне размене. Остало је уверење да се знање дељењем увећава, а да посвећеност уметности и људима са којима га делимо даје академским сусретима пуни смисао.