Представљање нових пројеката
О-42-26 Примена матичних ћелија у ткивном инжењерству и регенеративној медицини

Координатор пројекта: академик Бела Балинт
Руководилац пројекта: проф. др Сања Стојановић

Среда, 21. октобар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У среду, 21. октобра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу представљен је нови пројект Огранка О-42-26 Примена матичних ћелија у ткивном инжењерству и регенеративној медицини (координатор пројекта: академик Бела Балинт, руководилац пројекта: проф. др Сања Стојановић).

На почетку представљања, дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, поздравила је присутне у име академика Владе Вељковића, председника Огранка, и пренела поздраве академика Беле Балинта, координатора пројекта. Потом је укратко упознала аудиторијум са основним задацима Огранка у ширењу мисије САНУ – афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења, затим, учествовањем у савременим научним истраживањима, потом, изучавањем, тумачењем и очувањем традиције, најзад, промовисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Након тога, Гордана Коцић је говорила о главним активностима Огранка, а понајвише о његовим бројним научноистраживачким пројектима, прелазећи на најаву представљања новог и, према њеним речима, веома обећавајућег пројекта. Захваљујући проф. др Стеви Најману што је изнедрио једног тако вредног сарадника као што је проф. др Сања Стојановић, она је посебно истакла њену радну енергију, широко знање, истраживачку радозналост, ентузијазам, преданост и одговорност, као и њене узорне научне резултате, и изложила професионалну биографију колегинице Стојановић.

Сања Стојановић је рођена 1988. године у Нишу. На Медицинском факултету Универзитета у Нишу је 2012. године завршила интегрисане академске студије фармације и стекла звање магистар фармације, а паралелно је слушала предавања и полагала испите из предмета са студија медицине, као и из области биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу. На Kатедри за биологију ћелија и ткива Биолошког факултета Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију 2019. године и стекла звање доктор биолошких наука. На истом факултету 2016. године уписује специјалистичке академске студије из генетике, а 2019. године, одбраном специјалистичког рада, стекла је звање специјалиста биолог у области генетике.

Своју професионалну каријеру започиње на Медицинском факултету у Нишу, у звању асистента-приправника и истраживача-сарадника, да би 2025. године била изабрана у звање ванредни професор за УНО Биологија са хуманом генетиком. Паралелно са наставним звањима, др Сања Стојановић је 2022. године изабрана и у звање виши научни сарадник на Природно-математичком факултету у Нишу.

У периоду од априла 2025. до маја 2026. године обављала је функцију шефа УНО Биологија са хуманом генетиком, а од 2016. године је одговорно лице Одељења за ћелијско и ткивно инжењерство у оквиру Научноистраживачког центра за биомедицину на Медицинском факултету у Нишу. Члан је више комисија за оцену и одбрану докторских дисертација и ментор специјалистичких и мастер радова. Члан је више научних и стручних удружења. Рецензент је у бројним међународним и домаћим часописима, рецензент пројеката на позив Министарства, предавач по позиву и пленарни предавач на више међународних научних скупова.

Проф. др Сања Стојановић до сада има 65 објављених радова на SCI/SCIe листи са импакт фактором, преко 20 радова у домаћим часописима, преко 130 саопштења на међународним и домаћим скуповима, неколико поглавља у монографијама, неколико патентних пријава и једно техничко решење. Укупна цитираност у бази Google Scholar је преко 2140, а h-индекс је 27.

У својству истраживача учествује или је учествовала у више међународних и националних пројеката. Руководилац је пројекта CHRONOWOUND из програма ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије.

Добитник је већег броја награда, као што су: Награда Српског лекарског друштва, подружнице Ниш, за изузетан допринос развоју и организацији медицинске науке и струке у 2023. години, награда Европског удружења за вештачке органе (ESAO) за истраживачку размену за пројекат који је реализован у сарадњи са истраживачима на Charité Универзитетској клиници у Берлину у Немачкој, награда за најбољег истраживача на пројекту III 41017, више награда за најбољег студента као и награда за радове презентоване на конференцијама.

Добитник је истраживачке стипендије Немачке службе за академску размену (DAAD), за кратак истраживачки боравак у трајању од четири месеца (DAAD short-term research grant scholarship), на Универзитетској клиници у Хамбургу (University Medical Center Hamburg-Eppendorf /UKE/), Немачка. Усавршавала се у бројним међународним установама у Словенији, Немачкој, Румунији, као и у значајним домаћим научним установама.

Бави се истраживањима у области биомедицинских наука, регенеративне медицине, ткивног инжењерства, молекуларне и хумане генетике, биологије ћелија и ткива, биологије матичних ћелија, биологије масног ткива, персонализоване медицине, in vitro испитивањима биолошки активних супстанци и биоматеријала на ћелијским културама, in vivo испитивањима биолошки активних супстанци и биоматеријала на различитим моделима експерименталних животиња.

Проф. др Сања Стојановић је најпре изразила захвалност дописном члану Гордани Коцић на лепом представљању, а посебно истакла заслуге проф. др Стеве Најмана за своју професионалну оријентацију и свој научни рад. Потом је говорила о својим сарадницима на пројекту, који долазе из различитих научних области, и о одговарајућој подели рада међу њима.

Предавање је започела констатацијом да матичне ћелије имају велики потенцијал за примену у ткивном инжењерству и регенеративној медицини – за лечење различитих поремећаја. Матичне ћелије се могу изоловати из различитих ткива, а последњих година у средишту интересовања и истраживања је масно ткиво, које се показало као добар и лако доступан извор мезенхимских матичних ћелија (ММЋ). Ове ћелије се могу успешно изоловати и из зубне пулпе, која је лако доступан, често занемарен, а врло користан извор ћелија са великом потенцијалном применом. Мезенхимске матичне ћелије представљају један од најперспективнијих стубова савремене регенеративне медицине и ткивног инжењерства, захваљујући својој мултипотентности, капацитету за самообнову и својим израженим имуномодулаторним и паракриним својствима. Док су се кроз историју ММЋ примарно изоловале из костне сржи, савремена истраживања фокус премештају на алтернативне, лакше доступне и минимално инвазивне изворе. У пројекту који се представља, како најављује руководилац пројекта, сарадници у тиму бавиће се истраживањем ММЋ изолованих из различитих анатомских депоа масног ткива, као и ММЋ добијених из зубне пулпе, на експерименталним моделима. Поред изолације и карактеризације ММЋ из наведених извора, у оквиру пројекта биће испитивани њихов капацитет за пролиферацију, способност диференцијације у различите типове ћелија (као што су остеобласти, адипоцити, хондроцити и ендотелне ћелије), имуномодулаторни потенцијал, као и интеракција са биоматеријалима и потенцијална примена ових ћелија у ткивном инжењерству и регенеративној медицини. Додатно ће бити анализирана интеракција ММЋ са другим типовима ћелија, као и изолација и испитивање ММЋ из ткива у различитим клиничким стањима. У оквиру истраживања биће коришћени различити in vitro ћелијски и in vivo анимални експериментални модели, уз примену великог броја морфолошких и молекуларних метода анализе као, што су: цито-/хистолошка, цито-/хистоморфометријска и имуноцито-/хистохемијска метода анализe, затим, методе за процену функцијских карактеристика ћелија, молекуларно-генетичке методе и креирање 3Д култура ћелија и ткива. Резултати овог пројекта пружиће критички увид у компаративне карактеристике ММЋ изолованих из наведених извора у циљу процене њихових оптималних својстава за специфичне клиничке апликације. Ово ће омогућити развој ефикаснијих, персонализованих и стандардизованих протокола у регенеративној медицини и ткивном инжењерству.

У дискусији су додатно размотрена нека од питања отворених у представљању, попут питања локације матичних ћелија, масног ткива и матичних ћелија код особа са дијабетесом, могућности чувања, сврха и употребе матичних ћелија, поготову њихове промене у лечењу ретких болести, у генској терапији. Изречене су и похвалне оцене о представљању проблематике пројекта, као и о укупном научноистраживачком раду проф. др Сање Стојановић.