Јавно предавање
протођакон Далибор Мидић, Православна епархија нишка
Духовно и културно наслеђе нишке митрополије у XVIII и XIX веку – аналитички приступ

Уторак, 5. април 2022. године, 12.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2

У организацији Огранка САНУ у Нишу, у уторак, 5. априла 2022. године, протођакон Православне епархије нишке Далибор Мидић одржао је јавно предавање на тему Духовно и културно наслеђе нишке митрополије у XVIII и XIX  веку – аналитички приступ. Предавање је припремљено у оквиру рада на пројекту Огранка Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку (О-24-19), чији је координатор академик Јасмина Грковић-Мејџор, а руководилац проф. др Ирена Цветковић Теофиловић.

Протођакон Далибор Мидић, који је – између осталог – и архивар и ризничар Православне епархије нишке, као и руководилац неколико пројеката дигитализације и конзервације црквених архива и ризница, у свом излагању обрадио је, најпре, најважније факторе настанка и очувања културног наслеђа и духовности на просторима Нишке митрополије у XVIII и XIX веку, међу којима се посебно истичу просвета и штампарство, ходочашће, манастирски метоси и манастири, као и унутрашња организација Нишке митрополије у XVIII и XIX веку.

Господин Мидић је нарочиту пажњу посветио материјалним историјским изворима, предметима из овог периода, њиховом значају у очувању духовности, културе, уметности и језика. Представљена су најстарија издања Нишке митрополије и Митрополита са почетка XVIII века, историјски преглед нишких храмова, тефтера, књига, записа и натписа.

Значај Нишке митрополије приказан је у предавању и кроз њену бригу о просвети, школама, учитељима и школовању омладине. И поред тешких историјских околности након Прве и Друге сеобе Срба, према оцени господина Мидића, старање о визуалној уметности, култури, иконопису, штампарству и издаваштву било је веома изражено. Митрополија нишка била је неговатељ, покровитељ, издавач и мецена српских књига, које су на разне начине допремане на просторе Османског царства.

Предавач је обрадио и истакао значај манастирских метоха, који су у овом периоду представљали не само духовне, већ и просветне, здравствене и културне центре. Пажњу је посветио и хаџилуку, као специфичној верској култури православних хришћана у Османском царству, и објаснио да је обичај ходочашћа био условљен успоном православне грађанске класе у османским градовима почевши од XVII века, као и чињеницом да су се, од 1517. године, Света земља и простори Нишке митрополије нашли у истој држави – Османском царству, што је утицало на повећање броја ходочаника током XVIII и XIX века.

Предавање протођакона Мидића било је праћено одговарајућом визуалном презентацијом архивске грађе и вредних предмета из црквене ризнице.