Представљање резултата пројекта О-12-17
Економска активност и перформансе привреде града Ниша и региона јужне и источне Србије: анализа кадровских потенцијала и тржишта рада као развојних детерминанти привреде

Координатор пројекта: дописни члан САНУ Павле Петровић
Руководилац пројекта: проф. др Јелена Ј. Станковић

Уторак, 29. март 2022. године, 12.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

У уторак, 29. марта 2022. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу, представљени су резултати истраживања на пројекту Огранка Економска активност и перформансе привреде града Ниша и региона јужне и источне Србије: анализа кадровских потенцијала и тржишта рада као развојних детерминанти привреде (О-12-17), чији је координатор дописни члан САНУ Павле Петровић, а руководилац др Јелена Ј. Станковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу.

Најпре је Ивана Марјановић, асистент Економског факултета Универзитета у Нишу, поздравила присутне и говорила на тему „Детерминанте магнетизма глобалних градова”, са циљем указивања на основне урбане функције које доприносе повећању атрактивности градова и идентификовања фактора који могу привући висококвалификовану и обучену радну снагу. Подвукла је чињеницу да је услед убрзане урбанизације последњих деценија дошло до значајног пораста процента урбаног становништва, што је појачало конкуренцију глобалних градова за различите ресурсе, при чему је као један од најпожељнијих ресурса истакла висококвалификоване, талентоване и креативне становнике. Марјановићева је нагласила да су, за разлику од традиционалних ресурса, људски ресурси мобилни, те би градови, поред финансијских подстицаја, требало да понуде и друге погодности, као што су здраво животно окружење, доступна и квалитетна здравствена заштита, квалитетне јавне услуге, примамљиви културни садржаји или добра инфраструктура, како би привукли и задржали квалификовану радну снагу. Резултати истраживања сугеришу да урбане политике, када је у питању раст становништва и јачање људског капитала града, треба да буду усмерене у правцу јачања друштвене и културне интеракције као снажне полуге урбаног магнетизма.

Потом је проф. др Јелена Ј. Станковић, руководилац пројекта, поздрављајући присутне, указала на потешкоће приликом реализације пројекта условљене пандемијом ковид-19, услед чега није било могуће прикупити додатне податке на терену, те су за презентацију коришћене јавно доступне базе података. Излагање на тему „Квалитет живота и миграције: да ли постоји веза?” отпочела је указивањем на чињеницу да емиграције представљају значајан проблем земаља Централне и Источне Европе, што за последицу има смањење стопе незапослености, до којег је дошло не због већег запошљавања радно способног становништва, већ услед напуштања земље од стране радно способног, превасходно високообразованог становништва, и да је тај тренд приметан и у Републици Србији. Ради идентификовања фактора који покрећу миграторна кретања, професорка Станковић представила је методологију за креирање композитног индекса који може квантификовати квалитет живота у одређеној земљи. Резултати истраживања указују да, поред економских фактора, важан мотив за напуштање земаља Централне и Источне Европе јесте и низак квалитет институција. Професорка Станковић завршила је своје излагање предлагањем начина за унапређење развојних политика, при чему је истакла да је унапређење институција двоструко важно, јер, поред директног утицаја на смањење емиграција, квалитетне институције снажно утичу на убрзање привредног раста. Закључила је да креирање развојних политика треба усмерити и на неекономске факторе, те да, поред макро политика, акценат мора бити и на локалним политикама одрживог развоја.