Јавно предавање
Проф. др Саша Божидаревић,
Факултет уметности у Звечану Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Косово и Метохија између науке и уметности: од традиције ка савременој синтези

У оквиру рада на пројекту О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса, координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић.

Уторак, 21. април 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 21. априла 2026. године, у  Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Саше Божидаревића Косово и Метохија између науке и уметности: од традиције ка савременој синтези. Предавање је реализовано у оквиру рада на пројекту О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

У име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, академик Влада Вељковић, председник Огранка, поздравио је присутне, а са посебним задовољством академика Јелену Јовановић, координатора пројекта, и госта Огранка, др Сашу Божидаревића, редовног професора Факултета умет­ности у Косовској Митровици – Звечану и Академије уметности у Београду, и захвалио му се што се одазвао позиву да у Огранку одржи јавно предавање. Изразе захвалности упутио је и проф. др Данијели Здравић Михаиловић, руководиоцу пројекта, која је иницирала ово предавање и посредовала у његовој реализацији. И овим предавањем, истакао је академик Вељковић, Огранак наставља своје јавно деловање у настојању да истрајно шири мисију САНУ у јужној и источној Србији, и то: (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и оних стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Председник Огранка додао је да се, осим поменутих задатака, у Огранку јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, медија итд.), и захвалио свима што подржавају настојања Огранка.

У остваривању својих планова и програма рада Огранак доиста испуњава поменуте задатке, што се може видети већ по чињеници да се у његовим јавним активностима смењују актуалне теме савремене науке и теме из области истраживања и очувања традиције, уз афирмисање стваралаштва и стваралаца из јужне и источне Србије, чиме се широј јавности предочавају наши прилози цивилизацијском корпусу највиших идеја и вредности. Огранак има пројекте из области изучавања, тумачења и очувања традиције (лингвистичке, посебно дијалектолошке, фолклористичке, етномузиколошке…), а поменути пројект специфичан је по томе што већ у свом називу обједињава музичку традицију југоисточне Србије и димензију савременог стваралаштва у духу традиције као и димензију савремене рецепције.

Најзад, академик Вељковић није пропустио да подвуче да ово јавно предавање, осим што спада у задатак упознавања научне, стручне и шире јавности са истраживањем наше живе културалне традиције (у овом случају традиције Косова и Метохије), има и додатни значај. Наиме, њиме се отварају и питања опстанка ове традиције, као и њених носилаца и настављача на Косову и Метохији, у време када је тај опстанак, без ваљане заштите, грубо и драматично доведен у питање. Чланови и сарадници Огранка САНУ у Нишу учиниће све што је у њиховој моћи да дају допринос очувању косовско-метохијских, као и других, стубова српске културе.

Проф. др Данијела Здравић Михаиловић, руководилац поменутог пројекта, захвалила је руководству Огранка на прихватању иницијатива у оквиру рада на пројекту, а посебно академику Јелени Јовановић, координатору пројекта, не само на истрајном и брижном праћењу рада на пројекту, већ и на непосредном учешћу у његовој реализацији. Потом је присутнима представила колегу Сашу Божидаревића, изношењем основних података из његове професионалне биографије.

Саша Божидаревић рођен је 28. маја 1967. године у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Одсеку за општу музичку педагогију Факултета уметности у Приштини 1992. године. Последипломске студије завршио је 2010. године на Факултету музичке уметности у Београду (под менторством проф. др Милоја Николића). Докторирао је (ментор проф. др Соња Марин­ковић) на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду 2016. године. Примарно поље његовог истраживања и научног интересовања је српска хорска музика фолклорне провенијенције. Редовни је професор на Факултету умет­ности у Косовској Митровици и на Академији уметности у Београду. Учествовао је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству (Београд, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица, Горњи Мила­новац, Сарајево, Бања Лука и др.). Одржао је низ предавања по позиву из области вокалне музике на Академији уметности у Новом Саду, Факултету уметности у Нишу, Филолошко-уметни­чком факул­те­ту у Крагујевцу и Мокрањчевим данима у Неготину. Аутор је две моногра­фије из области вокалне музике – Мокрањчеви кодови у хорским руковетима друге половине 20. века  (Факултет уметности у Звечану – Косовској Митровици, 2018) и Соло песма гене­риса­на фолклором у српској музици до Другог светског рата – аналитички поглед (Факултет уметности у Звечану – Косовској Митровици, 2022). Објавио је велики број научних и стручних радова и приказа у домаћим и међународним часописима за музику и културу: Музикологији, Новом звуку, Мокрањцу, Наслеђу и зборницима радова са научних скупова у земљи и иностранству. Био је руководилац научног пројекта (Факултета уметности у Звечану – Косовској Митровици) Наука и уметност на Косову и Метохији – од инспирације до синтезе.

Проф. др Саша Божидаревић своје излагање започео је речима захвалности Огранку на позиву и прилици да представи бројне активности везане за новија истраживања уметности на Косову и Метохији. У том смислу, он је истакао неопходност интердисциплинарног приступа који обједињује научно­истраживачки и уметничко-извођачки оквир у проучавању и афирмацији културног и уметни­чког наслеђа.

Прво велико систематско проучавање уметности на простору Косова и Метохије отпочело је радом на пројекту Наука и уметност на Косову и Метохији – од инспирације до синтезе (руководилац пројекта: проф. др Саша Божидаревић, координатор пројекта: доц. др Дина Војводић Николић), на Факултету уметности Универзитета у Приштини (бр. 2219/2, од 28. децембра 2022. године). Тиме је створена платформа за окупљање наставника и сарадника са матичног Факултета, као и истраживача и уметника са других високошколских установа, те научних и уметничких институција из Србије. У досадашњем раду на Пројекту су била ангажована 42 учесника, што је резултирало бројним и разноврсним активностима: 21 предавање, 4 излагања на научним скуповима, 1 форум, 1 промоција монографије, 2 креативне радионице, 5 целовечерњих концерата.

У оквиру тематских целина Музичко наслеђе Косова и Метохије у уметничкој музици, Уметничко образовање на Косову и Метохији (педагошки аспекти), Етномузиколошко и фолклорно наслеђе Косова и Метохије, Савремена (аналитичка) тумачења музичких дела и уметничких пракси, Музика у медијима, Недовољно познати или заборављени ствараоци из српске прошлости и Предавања из других музичких области, представљен је рад еминентних стручњака који су дали свој допринос проучавању уметничког наслеђа, односно музичког, ликовног и сценског стваралаштва, као и сагледавању развоја образовних институција које су обликовале културни живот овог простора. Посебна пажња посвећена је стваралаштву недовољно афирмисаних композитора ‒ Реџе Мулића, Петра Ђорђевића и Николе Сударевића и њиховим најзначајнијим остварењима. Овај део предавања додатно је учинило занимљивим емитовање камерног дела Високи Дечани, композитора и академика Ивана Јевтића (извођачи: Јасмина Трумбеташ Петровић ‒ сопран, Симонида Родић ‒ флаута и Радан Јовановић ‒ клавир).

Друга важна линија афирмисања музике Косова и Метохије одвијала се кроз уметнички пројект Косово и Метохија у уметничкој и извођачкој перцепцији – од традиције до савремености, који је реализован током новембра и децембра 2025. године, уз подршку Министарства културе Републике Србије (руководилац пројекта: проф. мр Естер Милентијевић, координатори пројекта: проф. др Саша Божидаревић, проф. др Драгана Сарајлић и доц. др Дина Војводић Николић). Пројектне активности обухватале су бројне концерте на којима су извођена дела српских композитора различитих стилских опредељења – од традицијом инспирисаних композиција до савремених остварења – са посебним нагласком на ауторима повезаним са Косовом и Метохијом, као и на стваралаштву наставника Факултета уметности у Косовској Митровици. Божидаревић је истакао да се кроз поменути приступ уметност не посматра само као предмет научне анализе, већ и као жива пракса која активно учествује у изградњи културног идентитета. Сагласно идеји Пројекта, одржано је више концерата на Косову и Метохији, у централној Србији и у Војводини: Зубином Потоку, Косовској Митровици, Грачаници, Београду и Новом Саду.  На програму су била дела домаћих аутора: Василија Мокрањца, Дејана Деспића, Ивана Јефтића, Димитрија Големовића, Мирољуба Аранђеловића Расинског, Ане Гњатовић, Иване Огњановић и Петра Илића, а извођачи су били студенти и наставници Факултета уметности у Косовској Митровици са гостима ‒ оперским певачима Јасмином Трумбеташ Петровић и Јаном Јовановић, те виолончелистом Ђорђем Милошевићем. Као резултат уметничких остварења настаје CD са концертним програмом, док је у плану и зборник радова са текстовима предавања одржаних у склопу научног пројекта. Аналитички приступ стваралаштву композитора чија је инспирација везана за Косово и Метохију иницирао је и идеју о изради монографије посвећене руковетима ‒ предмет истраживања су руковети Стевана Мокрањца, Миленка Живковића, Радослава Анђелковића, Војина Комадине, Лиде Фрајт, Акила Коција, Петра Ђорђевића и Гордане Карамарковић, а аутори су др Саша Божидаревић, др Марко Алексић и др Дина Војводић Николић.

У завршном делу предавања проф. Божидаревић истакао је да представљање ова  два пројекта има за циљ да допринесе очувању, афирмацији и савременој реинтерпретацији уметничког наслеђа Косова и Метохије, показујући да управо у динамичком односу традиције и савремености настаје простор за нове облике културне и уметничке синтезе. Он је указао и на важност отварања нових перспектива за тумачење културног наслеђа Косова и Метохије у контексту савремених научних и уметничких токова, као и интензивне сарадње са значајним академским, научним и културним институцијама и медијским кућама, како би се допринело већој видљивости уметничких и културних садржаја.

За крај предавања проф. Божидаревић публици је представио композицију Доситејева стаза Мирољуба Аранђеловића Расинског (извођачи: Саша Божидаревић, тенор, уз клавирску сарадњу Петра Илића; снимак је део концерта одржаног 27. новембра 2025. године у Дому културе Грачаница).

Након предавања уследила је краћа дискусија у којој је академик Јелена Јовановић захвалила на труду и изразила дивљење опсегом активности и остварених резултата на пројектима, као и плодним прожимањем теоријског и практичког, тј. уметничког рада. Нагласила је да је у аналтичком приступу потврђена лепота и правилност одређених облика, и додала да је за сваку похвалу интердисциплинарност ових пројеката, која подразумева и сарадњу више институција.

На крају, проф. др Данијела Здравић Михаиловић захвалила се свим учесницима и присутнима, похвалила идеју и иницијативу и сам рад на пројектима, посебно завидан обим и ниво резултата рада великог броја учесника, те пожелела да сличне активности и убудуће буду мотив и место окупљања научних и уметничких стваралаца.