Промоција монографије
Hydrodynamics and Mass Transfer
of Multiphase Reciprocating Plate Columns

Vlada B. Veljković, Ivana B. Banković Ilić, Dejan U. Skala

(Belgrade – Niš: Serbian Academy of Sciences and Arts – Branch in Niš, 2025).

Четвртак, 23. април 2026. године, 13 сати.
Лесковац, ДЦП Хемигал, Улица Текстилна 97.

У четвртак, 23. априла 2026. године, у конференцијској сали ДЦП Хемигал Лесковац, промовисана је монографија Hydrodynamics and Mass Transfer
of Multiphase Reciprocating Plate Columns (Хидродинамика и пренос масе у вишефазним клипним колонама са плочама) аутора Владe Б. Вељковићa, Иванe Б. Банковић Илић и Дејанa У. Скалe (Belgrade – Niš: Serbian Academy of Sciences and Arts – Branch in Niš, 2025).

Академик Влада Вељковић, у својству председника Огранка САНУ у Нишу и аутора књиге, а у име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, поздравио је све присутне, а посебно професора Скалу, Живорада и Игора Денића, власника и директора ДЦП Хемигал  Лесковац, једине приватне компаније у Србији која има научноистраживачку сарадњу са Српском академијом наука и уметности, и изразио велико задовољство због чињенице да су домаћини промоције у просторијама компаније истовремено и пријатељи свих аутора монографије и њихових сарадника. Академик Вељковић изговорио је и речи захвалности због научноистраживачког повезивања – око овог истраживачког и издавачког подухвата –  Технолошког факултета у Лесковцу Универзитета у Нишу и Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Потом је дао и неколико напомена о самој књизи, њеним ауторима и издавачу.

Проф. др Ивана Банковић Илић такође је захвалила члановима породице Денић на сарадњи и помоћи, а академику Вељковићу и професору Скали за усмеравање њених првих корака у области хемијског инжењерства, и даљи развој заједничких пројеката и окупљених истраживача.

Она је напоменула да књига пружа свеобухватан и дубок увид у вишефазне колоне са вибрационом мешалицом, које се користе као контактори за пренос масе, као и (био)реактори. У књизи је дат преглед и критички осврт на вишедеценијска фундаментална и примењена истраживања колона са вибрационим мешалицама. Кроз тринаест поглавља написаних на енглеском језику, књига обрађује аспекте пројектовања, карактеристике, оперативне параметре и различите примене овог уређаја. Материјал у књизи заснован је на претходном раду ауторâ, као и на великом броју научних радова објављених у водећим међународним часописима и може представљати свеобухватан ресурс за истраживаче, инжењере и практичаре који желе да продубе своје знање и подстакну иновације у овој области.

Др Ивана Банковић Илић истакла је да монографија покрива целу историју развоја ових уређаја, почев од пионирских радова средином двадесетог века, преко периода интензивнијег интересовања с краја двадесетог века, до зреле фазе у истраживањима и развоју у прве две деценије овог века. Такође, указала је на значај механичког мешања у вишефазним системима, са фокусом на колонама са вибрационом мешалицом које комбинују предности судова за мешање и барботажних колона, омогућавајући ефикасан пренос масе уз малу потрошњу енергије. Специјална конструкција вибрационе мешалице састављене од вратила са већим бројем перфорираних плочица постављених на једнаком међусобном растојању, и која се креће повратно-периодично, омогућава генерисање различитих режима струјања и ефикасно дисперговање мехура гаса или капи течности кроз колону, повећавајући брзину преноса масе између фаза. Затим је фокус стављен на већи број хидродинамичких особина овог уређаја, као што су промена притиска на дну колоне, снага мешања, садржај гаса, величина мехурова и коефицијент аксијалне дисперзије. Изведене су теоријске и емпиријске једначине за прорачун тренутне, средње и укупне промене притиска на дну колоне и снаге мешања и извршено је њихово поређење са литературно присутним једначинама за једнофазне и вишефазне системе. Масено преносне карактеристике колоне са вибрационом мешалицом, као што су запремински коефицијент преноса масе, специфична међуфазна површина и коефицијент преноса масе, значајне су за одређивање производности уређаја, а у монографији је дат преглед њихових емпиријских корелација са литературним. Све поменуте хидродинамичке и масенопреносне карактеристике  зависе од геометријских особина плочица мешалице и колоне, амплитуде и фреквенције вибрације, протока гасовите и течне фазе, физичких особина течности, као и присуства чврсте фазе. Такође, извршено је поређење овог уређаја са другим контакторима типа барботажне колоне, суда са мешалицом и „air-lift”  реактора.

Академик Влада Вељковић је указао на основне разлоге за писање књиге о колони са вибрационом мешалицом, а неки од њих су 50 година истраживања овог уређаја и 80 година живота трећег аутора књиге, проф. др Дејана Скале. Велики број научних радова, од којих значајан број највише категорије, као и већи број магистарских теза и докторских дисертација, проистекао је из истраживања овог уређаја. Посебан значај имају радови на примени колоне са вибрационом мешалицом као реактора у производњи биодизела. Како је реакција добијања биодизела равнотежна, спора, са масенопреносним ограничењима и заснована на употреби два немешљива реактанта, као што су уље и алкохол, то примена вибрационе мешалице значајно утиче на повећање њихове контактне површине и брзину преноса масе. Примена два оваква уређаја у низу са сепараторима издвојених производа пре и после другог реактора, уз умерену температуру (30 ^оC), атмосферски притисак, мало контактно време између фаза у оба реактора (13 min) и мали молски однос реактаната, омогућава скоро 100 % конверзију на излазу.

Проф. др Дејан Скала изразио је задовољство што је поново у Лесковцу после 12 година, а посебно стога што је видео велики напредак у ДЦП Хемигал Лесковац. Најавио је да ће његово казивање бити мање инжењерска а више „историјска прича”, па кренуо од сећања на интересантан почетак истраживања у покушајима да се један уређај из Института у Винчи употреби као биореактор. Потом се осврнуо на израду свог доктората и избор у звање доцента, на почетак сарадње са Владом Вељковићем, својим првим докторандом, и на његово напредовање у науци, преко боравка у САД и повратка на Технолошки факултет у Лесковцу, а потом говорио о интензивном раду са новим уређајем пристиглим из Београда. Нагласио је да су у том часу у свету постојале „три школе” у овој научној области: у Канади, Индији и у Југославији, и то у Лесковцу.

Професор Скала је посебну пажњу посветио опису научног рада започетог нарученом студијом о синтези биодизела, у који је укључио најпре Владу Вељковића, па потом и друге истраживаче, међу којима има данас и веома истакнутих научника, и говорио о сарадњи са кинеским научницима у области катализе и синтезе биодизела. Напоменуо је да су истраживања вршена и у Београду, али да су у Лесковцу истраживачи били упорнији и добили уређај о којем се данас говори.

На крају, професор Скала је поставио задатак активним истраживачима – да за промовисану књигу, која има 13 поглавља, ураде сада виртуално 14. поглавље, које би се односило на хетерогени катализатор, додајући да је развој катализатора веома комплексан, а број научних ентузијаста, нажалост, све мањи. Завршавајући своје на моменте веома емотивно и дирљиво сећање, професор Скала је захвалио академику Вељковићу на постигнутим научним резултатима, а посебно на окупљању полетних и вредних сарадника који ће радити на будућем 14. поглављу овог подухвата.