Јавно предавање:
Главни резултати и шири друштвени значај новијих истраживања најраније праисторије на територији источне Србије

Уторак, 13. октобар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 13. октобра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Душана Михаиловића, редовног професора на Департману за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, на тему Главни резултати и шири друштвени значај новијих истраживања најраније праисторије на територији источне Србије.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне, а посебно уваженог колегу, проф. др Душана Михаиловића, који је пре нешто више од четири године у Огранку одржао јавно предавање на тему о археолошким истраживањима палеолитских налазишта у близини Ниша, и који се сада одазвао позиву Огранка и припремио предавање којим тематизује проблематику истраживања најраније праисторије на ширем ареалу – на територији источне Србије.

Огранак САНУ у Нишу, који управо обележава пуну деценију рада (основан је 16. септембра, а конституисан 4. новембра 2016. године), све време настоји да испуни своје задатке у ширењу мисије САНУ, и то чини тако што: (1) афирмише највише идеје и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учествује у савременим научним истраживањима значајних феномена у свим сферама природе, историје и савременог друштва, и промовише најновије истраживачке налазе; (3) изучава, тумачи и чува традицију; (4) афирмише резултате научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Дакле, својим радом Огранак се – у координатама које поставља САНУ, а у границама својих могућности и компетенција – стара о важним питањима и проблемима демографске ревитализације земље, очувања људских и природних ресурса, енергетске независности, просвећивања грађана, очувања и развијања образовања, науке, здравства, културе, поштовања начела уставности и законитости, и свих институција чијим се радом промовишу и отеловљују велике цивилизацијске вредности и обезбеђује опстанак и развој друштва и нормалан живот и напредак у њему. Између осталог, у Огранку се јако држи до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, школа, универзитета и факултета, позоришта, медија, музеја итд.). Укратко, Огранак је делатан на широкоме пољу – од историје, традиције и идентитета, језика, књижевности и уметности, преко технологије и економије, до биологије и медицине… И то пуних десет година.

Најављујући предавање професора Михаиловића о најновијим научним резултатима истраживања најраније праисторије на нашем тлу, академик Вељковић је нагласио да праисторија свакако није део наше традиције, али да су резултати научних истраживања те праисторије део наше националне и шире, балканске и европске научне и културалне традиције. Осим тога, како је наговестио и предавач, ти резултати имају и „шири друштвени значај”.

На крају свог обраћања, академик Вељковић је прочитао краћу професионалну биографију професора Михаиловића.

Др Душан Михаиловић, редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду (Одељење за археологију). Предаје обавезни курс Рана праисторија и еволуција човека, на основним студијама археологије, и више других курсева на свим нивоима студија. Организовао је археолошка истраживања на великом броју палеолитских и мезолитских налазишта у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Руководио је пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у два пројектна циклуса (2000–2004, 2011–2021) и пројектом „Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans”, који је финансиран од стране Фонда за науку (2022–2024). Био је председник Српског археолошког друштва од 2008. до 2011. године и управник Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду од 2018. до 2024. године. Члан је Комисије за горњи палеолит Међународне уније за праисторију и протоисторију (UISPP-CIPSH–UNESCO) и дописни члан Међународне академије за праисторију и протоисторију (AIPP). Члан је Одбора за крас и спелеологију Српске академије наука и уметности. Објавио је четири књиге и велики број радова у домаћим и међународним часописима и зборницима радова.

Проф. др Душан Михаиловић започео је предавање напоменама о општем значају проучавања самих почетака биолошке и културне еволуције човечанства (сагледавање порекла и биолошке суштине човека; затим, сагледавање корена културе, технологије, симболичког понашања, уметничког израза; потом, образаца у друштвеном организовању  и понашању; најзад, сагледавање фактора који су утицали на мобилност и економско понашање у различитим климатским и еколошким условима). Потом је одредио место Балкана у проучавању најраније праисторије, констатујући да су географски положај и рељеф, климатске и еколошке особености учиниле ово подручје значајним за проучавање демографских кретања, еколошког прилагођавања и друштвених и културних интеракција између различитих популација. Иза тога, одредио је и значај источне Србије као коридора (или баријере?) у миграцијама хоминина, па учинио омаж ранијим истраживањима најраније праисторије на тлу Србије, да би се усредсредио на резултате новијих истраживања (од 2004. до 2026. године).

Новија истраживања палеолита у Србији била су усмерена на то да се: а) попуни празнина у проучавању најраније прошлости централног Балкана, б) резултати истраживања интегришу у светске научне токове и в) подигне свест о потреби проучавања, заштите и презентације културних остатака из најраније прошлости. Најбољи резултати постигнути су у истраживању ране праисторије на подручју источне Србије. Током последњих двадесет година, на овом подручју је истражено више од двадесет палеолитских и мезолитских налазишта. У Великој и Малој Баланици у Сићеву и пећини Пештурина у Јелашници откривени су остаци хоминина и камени артефакти стари 500–100 хиљада година; у Козјој и Малој пећини код Мајданпека и пећини Бараница код Књажевца документовани су фосилни остаци из периода насељавања анатомски модерног човека на Балкану (пре 42–40 хиљада година); у Великој пећини код Жагубице, Великој Врановици код Беле Паланке и пећини Потпеч код Пирота потврђени су трагови насељавања из максимума последњег глацијала (пре 26–20 хиљада година), док су у пећини Арена код Мајданпека и Пештерија код Звоначке Бање истражени слојеви са налазима који хронолошки одговарају Лепенском виру и другим налазиштима у Ђердапу (пре 13–8 хиљада година). Новија истраживања су омогућила увид у почетне етапе насељавања Балкана у плеистоцену (2,58 мил–11.700 година), као и у културне и друштвене промене које су се на овој територији одиграле крајем плеистоцена и почетком холоцена.

Професор Михаиловић је предавање заокружио пледоајем за јединствену праисторију западне Евроазије, тј. за превазилажење неоколонијалне праксе и западног евроцентризма у овој научној области, будући да преко потребно целовито сагледавање еволуционих и културних токова на читавом подручју западне Евроазије није могуће без укључивања истраживачких налаза са тла Балкана, те, дакле, и источне Србије. На самом крају предавања, професор Михаиловић је указао и на значај заштите свих важних налазишта, те на могућности и добре примере презентације и туристичке експлоатације сличних археолошких локалитета.

У живој дискусији дотакнута су важна питања балканских коридора праисторијских миграција, затим, значаја генетичке археологије (археогенетике) за проверу археолошких хипотеза и учвршћивање доказа, питања разликовања антропогених и природних геофизичких објеката, најзад, проблем недостатка специјализованих лабораторија у Србији и потребних материјалних средстава, те неопходности сарадње наших истраживача са водећим светским установама итд.