Српска академија наука и уметности
Огранак САНУ у Нишу
Бугарска академија наука
Институт за филозофију и социологију

Заједнички истраживачки пројект
Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика
(Embodied Meaning: Models of Expression, Emotion and Language)

(Координатори пројекта: дописни члан САНУ Снежана Смедеревац, проф. др Марина Бакалова, руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић).

У оквиру билатералне сарадње Српске академије наука и уметности и Бугарске академије наука, у Огранку САНУ у Нишу настављена је реализација Заједничког истраживачког пројекта Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика (координатори пројекта: дописни члан САНУ Снежана Смедеревац проф. др Марина Бакалова), а у вези са пројектом О-36-24 Огранка САНУ у Нишу Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуелна когниција (координатор: академик Александар Костић, руководилац: проф. др Михаило Антовић). Огранак САНУ у Нишу и Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу угостили су колеге са Института за филозофију и социологију БАН из Софије: проф. др Марину Бакалову, руководиоца пројекта са бугарске стране, доц. др Радостину Минину, доц. др Лину Георгиеву и докторанда Ивана Икономова, током њиховог узвратног студијског боравка у Србији. Колеге из Бугарске боравили су у Нишу од 5. до 9. октобра 2026. године, на позив председника Огранка САНУ у Нишу, академика Владе Вељковића. Програм посете обухватио је два предавања у оквиру пројекта О-36-24, и, као централну активност, другу радионицу у оквиру међуакадемијског пројекта.

Предавање

Доц. др Лина Георгиева
Институт за филозофију и социологију БАН (Софија)
Одељење „Знање и стварност – модели, методологије, хеуристике”
Нови поглед на саморазумевање у доба вештачке интелигенције
(Rethinking Self-Understanding in the Age of Artificial Intelligence)

Четвртак, 8. октобар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу
Бугарска академија наука – Институт за филозофију и социологију БАН
Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу

(У оквиру рада на пројекту Огранка О-36-24 Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуелна когниција; координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Михаило Антовић).

Јавни део радне посете сарадника Института за филозофију и социологију БАН Огранку САНУ у Нишу и Центру за когнитивне науке Универзитета у Нишу, у оквиру Заједничког истраживачког пројекта  Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика, завршен је 8. октобра 2026. године, предавањем доц. др Лине Георгиеве Нови поглед на саморазумевање у доба вештачке интелигенције (Rethinking Self-Understanding in the Age of Artificial Intelligence).

Лина Георгиева је доцент на Институту за филозофију и социологију Бугарске академије наука, где је 2020. године одбранила докторску дисертацију о процесно-онтолошком приступу вештачкој интелигенцији. Њена истраживања обухватају филозофију ума, филозофију вештачке интелигенције и филозофију образовања, са нагласком на учењу заснованом на игри. Ослањајући се на процесну филозофију Алфреда Норта Вајтхеда, објављивала је радове о ограничењима учења заснованог на ВИ и о употреби видео-игара као средства у настави филозофије. Учествовала је у националном истраживачком пројекту који је финансирало Министарство образовања и науке Бугарске, посвећеном развоју нових методологија наставе грађанских права и филозофије у школама. Своја истраживања недавно је представила на међународним конференцијама у Бугарској, Белгији, Кини и Португалији.

Доц. др Лина Георгиева започела је своје предавање Нови поглед на саморазумевање у доба вештачке интелигенције (Rethinking Self-Understanding in the Age of Artificial Intelligence) констатацијом да развој вештачке интелигенције мења услове под којима људска бића разумеју сама себе. У излагању је испитивала како когнитивно растерећење и когниција посредована вештачком интелигенцијом (ВИ) доводе у питање традиционално схватање људског субјекта као аутономног и саморефлексивног актера. Како системи ВИ све више посредују у информисању, одлучивању, тумачењу и међуљудској комуникацији, они постају више од технолошких алата: учествују у процесима кроз које појединци граде знање о себи и свету. Ослањајући се на тезу о проширеном уму и савремене расправе о епистемичкој штети и херменеутичкој неправди, она у излагању истражује како алгоритамски посредовано знање може утицати на обликовање идентитета и саморазумевања. Посебна пажња посвећена је тензији између проширења људских когнитивних капацитета и појаве нових облика епистемичке зависности. У излагању се такође разматра све већа приврженост вештачким агентима и илузија емпатије, питајући како симулирано разумевање и емоционална интеракција са ВИ могу додатно преобразити однос појединца према сопству. Централно питање стога није само да ли ВИ може нешто да сазна о нама, већ шта се догађа са самим процесом самоспознаје када вештачка интелигенција постане део управо тих когнитивних и интерпретативних процеса кроз које се сопство конституише.