Трибина
Проф. др Недељко Богдановић као лексикограф
поводом свечаног обележавања десетогодишњице оснивања и рада Огранка САНУ У Нишу

У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник, консултант: проф. др Софија Милорадовић, научни саветник).

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, Центар за културу „Сретен Петровић Иче” Сврљиг.

Уторак, 29. септембар 2026. године, 18 сати
Центар за културу „Сретен Петровић Иче” Сврљиг
(Меморијална поставка „Проф. др Сретен Петровић”)

У уторак, 29. септембра 2026. године, у Центру за културу „Проф. др Сретен Петровић Иче”, у Сврљигу, одржана је научна трибина под називом Проф. др Недељко Богдановић као лексикограф. Трибина је организована поводом обележавања десетогодишњице Огранка САНУ у Нишу, а у оквиру пројекта Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, чији је координатор академик Александар Лома, руководилац др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник, а консултант проф. др Софија Милорадовић, научни саветник. Трибину су организовали Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ и Центар за културу „Проф. др Сретен Петровић Иче” Сврљиг. О лексикографском раду професора Богдановића говориле су научни сарадници Института за српски језик САНУ и наставници Филозофског факултета Универзитета у Нишу, заправо, његове најближе дугогодишње сараднице, које су кроз различите теме представиле поједине аспекте научног рада професора Богдановића.

На отварању трибине, господин Мирослав Марковић, председник општине Сврљиг, поздравио је присутне, истакао значај лика и дела професора Богдановића за Сврљиг и околину, и изнео неколико детаља из сарадње са проф. Богдановићем.

Потом је проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, пренео поздраве руководства, чланова и сарадника Огранка, и сам поздравио чланове породице професора Богдановића, учеснике трибине и све присутне. Подсетивиши на задатке Огранка у ширењу мисије САНУ, проф. Жунић је закључио да се својим радом Огранак – у координатама које поставља САНУ, а у границама својих могућности и компетенција – стара о важним питањима и проблемима демографске ревитализације земље, очувања људских и природних ресурса, енергетске независности, просвећивања грађана, очувања и развијања образовања, науке, здравства, културе, уставности и законитости, и свих институција чијим се радом промовишу и отеловљују велике цивилизацијске вредности и обезбеђује опстанак и развој друштва и нормалан живот и напредак у њему. Између осталог, у Огранку се јако држи до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, школа, универзитета и факултета, позоришта, медија, музеја итд.). У најкраћем, Огранак је делатан на широкоме пољу – од историје, традиције и идентитета, језика, књижевности и уметности, преко технологије и економије, до биологије и медицине… И то пуних десет година. Наиме, како је истакао професор Жунић, Огранак је основан 16. септембра 2016. године (а конституисан 4. новембра 2016), што значи да су његови чланови и сарадници, са свима који подржавају његов рад, на заједничком задатку и у заједничкој борби пуних десет година.

Трибина је посвећена лексикографском раду и делу проф. др Недељка Богдановића (1938–2025), дугогодишњег сарадника и руководиоца пројеката некадашњег Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и, потом, Огранка САНУ у Нишу). Уприличена је управо у Сврљигу, и то у Центру за културу „Проф. др Сретен Петровић Иче” (у инспиративном амбијенту Меморијалне поставке „Проф. др Сретен Петровић”), управо стога што су професори Петровић и Богдановић, двојица значајних и заслужних Сврљижана, својим делима обезбедили Сврљигу видно и завидно место на мапи друштвено-хуманистичких наука и културне историје Србије, пре свега у оквиру знамените, привремено „заспале” Етно-културолошке радионице Сврљиг и њеног, још увек живог, Етно-култролошког зборника за проучавање културе источне Србије и суседних области. Организатори трибине, Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ и Центар за културу „Проф. др Сретен Петровић Иче” Сврљиг и овом трибином одужују се проф. Богдановићу за све што је учинио за српску дијалектологију и лексикографију, за Србију, источну Србију и свој завичај.

На позив професора Жунића, даље вођење трибине преузела је др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и руководилац пројекта у оквиру кога се организује трибина.

О професору Богдановићу најпре је говорила проф. др Јордана Марковић, која се осврнула на њихову дугогодишњу сарадњу и своје прве асистентске дане које је провела уз професора. Из личне перспективе казивала је о професору као наставнику и колеги који је својим односом према науци оставио снажан траг у њеној каријери. Поред осврта на његов професионални и педагошки рад, професорка Марковић поделила је и неколико анегдота из периода њиховог заједничког рада, те је присутнима приближила професора Богдановића и изван његове научне биографије.

Проф. др Јелена Стошић говорила је о истраживањима језичке прошлости југоисточне Србије, као значајном сегменту професоровог научног рада. Историјски аспект истраживања служио је професору Богдановићу да покаже какво је стање у језику било некада, али и да укаже на то шта се до данашњих дана очувало, односно у којој мери се изменило. Професорова истраживања историје српског језика на просторима југоисточне Србије обухватала су сачувану грађу из Сврљига, Сокобањске котлине, Ниша и Пирота.

Проф. др Татјана Трајковић говорила је на тему Микротопонимија као слика сврљишког краја. Својим излагањем подсетила је присутне да је записивање топонимске грађе не само од лексикографског, већ и од културолошког значаја, и да су у  микротопонимима посведочени различити слојеви човековог постојања: језички, историјски, етнографски, антропографски и др.

Др Сандра Савић указала је на географске термине у Малом Речнику села Бучума и у Речнику Алексиначког Поморавља, истакавши значај ових лексикографских дела професора Богдановића за проучавање локалне географске лексике. Географским терминима не именује се само одређени простор, већ се реконструише начин на који је човек тај простор препознавао, вредновао и рашчлањивао, а богата семантичка разуђеност лексема у поменутим речницима то и потврђује.

О Малом речнику села Бучума Недељка Богдановића говорила је проф. др Мирјана Илић. Указала је на то да је овај речник споменик подигнут речима, у којем су сачувани гласови једног села, трагови једног говора и делови света који би, у време интензивне глобализације и ишчезавања локалних варијетета, могли остати само у сећању његових последњих говорника.

Др Јована Бојовић-Јоксимовић представила је тематско-семантичку структуру пастирске лексике села Сесалца. Говорећи о широком опсегу научних интересовања професора Богдановића, посебно је истакла значај његовог дугогодишњег рада на проучавању пастирске лексике призренско-тимочке дијалекатске области. На примеру грађе прикупљене у селу Сесалцу представљени су резултати тематско-семантичке класификације пастирске лексике, која је организована у оквиру семантичког поља сточарство.

Др Ана Савић-Грујић изложила је тему Лексика млека и млечних производа као одраз традиционалне културе Алексиначког Поморавља, где је нагласила значај лексичког материјала за реконструкцију традиционалног начина живота. Богатство грађе у Речнику Алексиначког Поморавља представила је на примеру тематске целине лексике млека и млечних производа, која не обухвата само називе за намирнице, већ сведочи и о начину производње, обради и чувању млека, посуђу, алатима.

Др Тања Милосављевић представила је реферат Земаљски змај, метафорично се осврнувши на лик и дело професора Богдановића. Повезивањем појмова земље, змије и змаја, преко њиховог заједничког језичког порекла и лексикографске интерпретације у тематским речницима Недељка Богдановића Змијски речник југоисточне Србије (2007) и Земљописна и њој сродна лексика југоисточне Србије (2008), указала је на комплексну природу њиховог аутора и његовог дела, која балансира између реалног и имагинарног, стварносног и митолошког, научног и митског. Симболичном сликом змаја који иза себе оставља светлосни траг истакнут је значај Недељка Богдановића у контексту српске и словенске лингвистике.

Посебан тон овој трибини дали су поштоваоци и сараднци професора Богдановића, истакнути песници који стварају на дијалекту свог завичаја – Виолета Јовић и Милорад Стојковић.

На научној трибини посвећеној проф. др Недељку Богдановићу представљен је његов вишедеценијски научни рад, са посебним освртом на прилоге у области лексикографије и лексикологије. У излагањима су показани ширина и значај његовог доприноса проучавању народних говора и традиционалне материјалне културе југоисточне Србије. Трибина је била и прилика да се – кроз призму научног опуса проф. др Недељка Богдановића – укаже на значај систематског бележења и проучавања локалне лексике као непроцењиво важног дела културног наслеђа.