Јавно предавање

Главна тема:
Место дечје хирургије у дијагностици и терапији конгениталних аномалија

(I) Проф. др Драгољуб Живановић,
УКЦ Ниш, Клиника за дечју хирургију
Конгениталне аномалије екстремитета – дијагностичке и терапијске могућности

(II) Проф. др Ивона Ђорђевић,
УКЦ Ниш, Клиника за дечју хирургију
Најчешће конгениталне аномалије дигестивног тракта код новорођенчета: рана дијагностика и терапија

(III) Клинички асистент др Маја Зечевић, УКЦ Ниш, Клиника за дечју хирургију
Представљање резултата клиничког истраживања
Тератоми у дечјем узрасту

У оквиру пројектa О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Понедељак, 28. септембар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 28. септембра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу, одржана су два предавања, проф. др Драгољуба Живановића и проф. др Ивоне Ђорђевић, и представљени су резултати клиничког истраживања клиничког асистента др Маје Зечевић, у оквиру главне теме – Место дечје хирургије у дијагностици и терапији конгениталних аномалија. Предавања и резултати клиничког истраживања су реализовани у оквиру пројектa О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, пренео је гостима Огранка, тј. предавачима и руководиоцу пројекта, као и свима присутнима, поздраве академика Владе Вељковића, председника Огранка САНУ у Нишу, и дописног члана САНУ Гордане Коцић, секретара Огранка, као и свих чланова и сарадника Огранка. Пошто је подсетио на задатке Огранка у ширењу мисије САНУ, професор Жунић је закључио да се Огранак – у координатама које поставља САНУ, а у границама својих могућности и компетенција – стара о важним питањима и проблемима демографске ревитализације земље, очувања људских и природних ресурса, енергетске независности, просвећивања грађана, очувања и развијања образовања, науке, здравства, културе, уставности и законитости, и свих институција чијим се радом уважавају и отеловљују велике цивилизацијске вредности и обезбеђује опстанак и развој друштва и нормалан живот и напредак у њему. Између осталог, у Огранку се јако држи до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, школа, универзитета и факултета, позоришта, медија, музеја итд.). Укратко, Огранак је делатан на широкоме пољу – од историје, традиције и идентитета, језика, књижевности и уметности, преко технологије и економије, до биологије и медицине… – и то пуних десет година. Наиме, како је нагласио професор Жунић, Огранак је основан 16. септембра 2016. године (а конституисан 4. новембра 2016), што значи да су чланови Огранка, са сарадницима и свима који подржавају његов рад, на заједничком задатку и у заједничкој борби већ десет година. Данашња обједињена јавна предавања представљају прву активност Огранка у периоду скромног свечаног обележавања десетогодишњице оснивања и рада Огранка.

Професор Жунић је замолио професора Николића, руководиоца поменутог пројекта, да узме реч и представи предаваче.

Проф. др Иван Николић се обратио аудиторијуму, најпре у име проф. др Ружице Милићевић, која је била оправдано одсутна. Истакао је да је професорка Милићевић доајен нишке дечје хирургије и прва дама на Балкану која је одбранила докторску дисертацију из дечје хирургије. Усавршавала се у Београду, Загребу, Љубљани и у Паризу. Аутор је преко 150 научних и стручних радова објављених или саопштених у међународним или националним часописима и на конгресима. Аутор је монографије Конгениталне аномалије предњег трбушног зида и један је од аутора уџбеника Ембриологија човека и конгениталне аномалије, у којем су приказани многи случајеви из клиничке праксе. Добитник је награде Српског лекарског друштва за животно дело. Изнедрила је многе стручњаке из области дечје хирургије, међу којима су и данашњи предавачи.

(I) Професор Николић је потом представио првог предавача, проф. др Драгољуба Живановића.

Драгољуб Живановић рођен је 1965. године у Београду. Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Нишу 1991. године. Специјалистички испит из дечје хирургије положио је 1998. године. Докторску дисертацију, под називом „Дистрибуција интерстицијалних Кахалових ћелија у зиду инфламираног апендикса у деце”, одбранио је  2012. године, на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Запослен је на Клиници за дечју хирургију, дечју ортопедију и трауматологију Универзитетског Клиничког центра Ниш од 1993. године. У звање ванредног професора Медицинског факултета у Нишу изабран је 2023. године. Руководилац је обавезних предмета Хирургија 1 и Хирургија 2 на ИАС медицине на енглеском језику и изборног предмета Истраживања у дечјој хирургији на Докторским академским студијама. Председник је комисије за полагање специјалистичког испита из дечје хирургије. Објавио је преко 30 радова категорије М20 и учествовао на многим националним и међународним стручним и научним скуповима. Аутор је поглавља у четири уџбеника, ментор је две одбрањене докторске дисертације. Учесник је већег броја међународних и домаћих научноистраживачких пројеката. Члан је Светског удружења ортопеда и трауматолога, Европског удружења дечјих хирурга, и Српског лекарског друштва. За ванредног члана Медицинске Академије СЛД изабран је 2025. године. Говори енглески језик.

Проф. др Драгољуб Живановић се најпре захвалио на указаном поверењу да буде члан пројекта Огранка и да одржи предавање Конгениталне аномалије екстремитета – дијагностичке и терапијске могућности. Истакао је да конгениталне аномалије екстремитета могу бити изоловане или удружене с другим аномалијама, јављају се са различитом инциденцом, али увек представљају значајан дијагностички и терапијски проблем. Њихови узроци могу бити јасно дефинисани и добро познати, мултифакторски, или недовољно познати. Дијагностичке могућности се крећу од клиничког прегледа и стандардних радиолошких испитивања, као што су РТГ, УЗ МСЦТ или МР, преко лабораторијских анализа, до савремених генетских испитивања. Терапијске могућности су веома разноврсне, и зависе од природе аномалије. Код неких, као што је развојни поремећај кука, могућа је потпуна реверзија аномалије до нормалног развоја, код неких је могуће постићи нормални функционални статус, као код pes equinovarus-a, док се код неких терапијске опције крећу од сложених, често вишеетапних реконструктивних операција до ампутација и протетисања. Том приликом, професор Живановић је приказао неколико упечатљивих и изузетно документованих прилога хируршке терапије код смањених костију потколенице, или њиховог потпуног недостатка. Нагласио је да конгениталне аномалије екстремитета нису само велики здравствени проблем и терапијски изазов, већ представљају и велико социјално и економско оптерећење и отварају бројне етичке дилеме.

(II) После првог предавања, професор Николић се захвалио професору Живановићу на изванредном предавању и представио другог предавача, проф. др Ивону Ђорђевић.

Ивона Ђорђевић je рођена у Алексинцу 1974. године. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Нишу 2000. године, са просечном оценом 9,95. У току студија je била демонстратор на предмету Хистологија и ембриологија. Од 2001. године ради у Универзитетском клиничком центру Ниш, на Kлиници за дечју хирургију, дечју ортопедију и трауматологију. Била је начелник Одељења за неонаталну хирургију. Магистарску тезу је одбранила 2006. године, специјализацију из дечје хирургије и ортопедије завршила је 2008. године, а докторску дисертацију, под називом „Процена успеха конзервативног лечења затворених повреда солидних абдоминалних органа код деце”, одбранила је на Медицинском факултету у Нишу 2016. године. Од 2025. године је у звању ванредног професора. Усавршавала се у земљи и у иностранству и то: у Београду, Најмехену, Ротердаму, Мастрихту, Торину, Кракову, Хановеру, Сегедину, Грацу и Љубљани. Члан је  Српског лекарског друштва – Секције за дечју хирургију, Европског удружења дечјих хирурга, Европског удружења за дечју ендоскопску хирургију и Удружења за превентивну педијатрију Србије, чији је и председник. Објавила је преко 10 радова категорије М20, и имала преко 100 саопштења на домаћим и међународним скуповима. Аутор је укупно 5 поглавља у књигама. Била је сарадник у два интерна пројекта Медицинског факултета у Нишу. Ментор је једне одбрањене докторске дисертације и бројних студентских и дипломских радова. Говори енглески језик.

После најаве, проф. др Ивона Ђорђевић се обратила присутнима уз захвалност што је добила прилику да одржи предавање у Огранку САНУ у Нишу, под називом Најчешће конгениталне аномалије дигестивног тракта код новорођенчета: рана дијагностика и терапија. Истакла је да конгениталне аномалије дигестивног тракта спадају међу најзначајнија хируршка обољења неонаталног узраста и захтевају брзо препознавање, адекватну стабилизацију и правовремено хируршко збрињавање. Захваљујући напретку медицине, велики број ових аномалија данас се може препознати још у пренаталном периоду, што омогућава планирање порођаја и раног постнаталног лечења у терцијарном центру. Најчешће аномалије које захтевају неонатално-хируршко лечење су атрезија једњака са или без трахеоезофагеалне фистуле, дуоденална и јејуноилеална атрезија, малротација и волвулус, Хиршпрунгова болест, атрезије ануса и дефекти предњег трбушног зида. У иницијалном збрињавању најважнији су гастроинтестинална декомпресија, надокнада течности и електролита, корекција метаболичких поремећаја и одговарајућа антибиотска терапија, рана дијагноза, мултидисциплинарни приступ и адекватан избор хируршке опције лечења. Професорка Ђорђевић је истакла да посебан изазов представљају комплексне аномалије које су део синдрома или хромозомских аберација од којих су најчешће ВАТЕР, ВАЦТЕРЛ и Даунов синдром. У предавању су приказани бројни примери аномалија гастроинтестиналног тракта, поткрепљени изузетним фотографијама дијагностичких процедура и хируршке терапије. Предавач је подвукла да се савремена неонатална хирургија све више заснива на принципу да се операција не посматра изоловано, већ као део континуираног процеса интензивне периоперативне неге. Посебно је важно спречити хипотермију, метаболичке поремећаје, инфекције и поремећаје перфузије, јер они значајно утичу на исход лечења. Рана пренатална дијагностика омогућава индивидуализовано планирање порођаја, транспорта, непосредног неонаталног збрињавања и оптималног времена хируршке интервенције. Крајњи циљ савремене неонаталне хирургије није само преживљавање детета, већ очување функције дигестивног тракта, смањење компликација и омогућавање што квалитетнијег дугорочног развоја детета.

(III) У даљем току јавног предавања, професор Николић се захвалио професорки Ђорђевић на изузетно илустрованом предавању и саопштио биографију наредног предавача, клиничког асистента др Маје Зечевић.

Маја Зечевић рођена је 1981. године у Гелзенкирхену, у СР Немачкој.      Медицински факултет Универзитета у Нишу завршила је 2006. године, са просечном оценом 9,43. Радни однос је засновала најпре на Клиници за онкологију Универзитетског клиничког центра у Нишу, 2008. године, а 2012. године прелази на Клинику за дечју хирургију, ортопедију и трауматологију. Специјалистички испит из дечје хирургије положила је 2017. године. Део специјалистичког стажа провела је у Универзитетској дечјој болници у Београду. Стручно се усавршавала у Chelsea and Westminster Hospital у Лондону. Докторирала је 2026. године на Медицинском факултету у Нишу, темом „Прогностички значај имунохистохемијске анализе ћелијског инфилтрата и параметара инфламације код апендицитиса у дечјем узрасту”.

Учествовала је у једном међународном пројекту. Аутор је преко 30 радова публикованих у домаћим и иностраним часописима. Завршила је више курсева за усавршавање из области дечје хирургије – минималне инвазивне хирургије, дечје урологије и дечје ортопедије. Члан је секције дечјих хирурга Србије СЛД и Европског удружења дечјих хирурга. Говори енглески и немачки језик.

Иза тога, проф. Николић је позвао др Зечевић представи резултате клиничког истраживања – Тератоми у дечјем узрасту.

Др Маја Зечевић се захвалила на указаној части да саопшти резултате свог клиничког истраживања. Истакла је да су тератоми тумори порекла тотипотентних примордијалних герминативних ћелија. Могу садржати малигне фокусе или малигно алтерисати. Због варијабилне локализације и клиничке презентације представљају својеврсни дијагностички и терапијски изазов. Др Зечевић је приказала три изузетно документована примера из клиничке праксе који су хируршки збринути. Први пример је ретроперитонеални тератом код женског одојчета узраста 6 месеци. Изузетно је редак у дечјој популацији, чини око 5% свих ретроперитонеалних тумора, карактерише се неспецифичном клиничком презентацијом и у 15–30% случајева је асимптоматски. Димензије тумора су биле 11×13 цм, тежина 600 гр, а патохистолошки се радило о незрелом ретроперитонелном тератому градуса III. Други пример се односио на  гастрични тератом код женског одојчета узраста три месеца, удружен са конгениталном малротацијом црева, тортиколисом и фузијом малих лабија вагине. Хируршком интервенцијом  је уклоњена велика туморска маса димензија 10x8x14 цм, егзофитичног раста, која је чврсто била адхерирана за малу кривину желуца. Трећи пример је био приказ оваријалног тератома левог јајника дванаестогодишње девојчице. Радило се о тумору изузетно великих димензија – 22,5×19,5×11,5 цм и тежине од 3.100 гр.  Патохистолошки је доказано да се ради о бенигном зрелом оваријалном тератому.

После предавања, професор Николић се захвалио др Зечевић и отворио конструктивну дискусију, у којој су учествовали студенти докторских академских студија. Питања су била усмерена ка етичким проблемима новорођене деце са аномалијама екстремитета – прекид трудноће, или дуготрајно лечење? Било је говора и о раној дијагностици тератогених тумора, који могу достићи невероватне димензије, а релативно се касно дијагностикују. На крају дискусије, професор Николић је истакао значај клиничке ембриологије у медицинском курикулуму и још једном се захвалио предавачима и аудиторијуму.