Представљање књиге Социологија старења, аутор: проф. др Лела Милошевић Радуловић

Представљање књиге Социологија старења, аутор: проф. др Лела Милошевић Радуловић

Представљање књиге
Социологија старења

Аутор: проф. др Лела Милошевић Радуловић
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2023.

(У оквиру пројекта О-09-18 Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. емеритус Љубиша Митровић.)

Организатори:
Огранак САНУ у Нишу, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
Понедељак, 2. децембар 2024. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У Огранку САНУ у Нишу, у понедељак, 2. децембра 2024. године, представљена je књигa Социологија старења, чији је аутор проф. др Лела Милошевић Радуловић. Представљање је организовано у оквиру пројекта О-09-18 Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, чији је координатор академик Александар Костић, а руководилац проф. емеритус Љубиша Митровић. У представљању је, поред аутора и проф. Митровића, који је уједно и рецензент, учествовао и доц. др Немања Крстић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

На почетку представљања, проф. емеритус Љубиша Митровић поздравио је  окупљене и честитао проф. др Гордани Коцић избор у звање дописног члана САНУ, после чега је Гордана Коцић присутнима пренела поздраве академика Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, указала на улогу Огранка у ширењу мисије САНУ – духа и највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, и подвукла значај проблема који се обрађује у књизи проф. др Леле Милошевић Радуловић, закључујући да би на ту тему требало одржати интердисциплинарни симпозијум. Затим је др Немања Крстић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Нишу, прочитао биографију проф. др Леле Милошевић Радуловић.

Др Лела Милошевић Радуловић редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (Департман за социологију). Од 2018. до 2024. била је управница Департмана за социјалну политику и социјални рад. Њена наставна и истраживачка делатност усмерена је ка социологији старења и социологији образовања. Ауторка је уџбеника Социологија старења (2023), коауторка монографије Хуманистичка димензија образовања младих у контексту савремених друштвених промена (2016, са С. Марковић Крстић) и монографије Свакодневица пограничја: општина Књажевац као девастирано подручје (2016, са Д. Стјепановић Захаријевски). Објавила је више од сто радова у националним и међународним научним часописима, монографијима и зборницима са националних и међународних конференција и конгреса. Учествовала је у реализацији седам пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, ТЕМПУС програма Европске уније и Републичког секретаријата за јавне политике у сарадњи са PERFORM пројектом и HELVETAS Swiss Intercooperation SRB.

Проф. емеритус Митровић је указао на плодни спој раног интересовања колегинице Милошевић Радуловић за хуманитарни рад, изазова средине и професионалних околности, који је резултирао амбициозно и зрело написаном уџбеничком студијом Социологија старења. Потом се осврнуо на савремену чињеницу продуженог животног века људи, нажалост праћену нерешеним проблемима генерација трећег и четвртог доба – маргинализоване генерације остарелих, које вапе за организованом друштвеном интервенцијом и људском солидарношћу. Након излагања композиције и структуре књиге, закључио је да је обрађена материја модерно мeтодичко-дидактички и зналачки изложена, јасним језиком и са педагошко-хуманистичким порукама, методском комбинацијом теоријских разматрања и резултата емпиријских истраживања (домаћих и страних аутора). Колегиница Милошевић Радуловић је у нашој академској заједници, сматра професор Митровић, дала пионирски допринос конституисању социологије старења као посебне социолошке дисциплине, упознајући читаоца са  резултатима емпиријских истраживања ове проблематике у свету и код нас, као и са основним категоријама, појмовима, концептима, јавним политикама и праксом хуманитарне социјалне акције у овој области. Сви ти проблеми професионално су добро изабрани и обрађени из угла социолошког промишљања друштвених појава и проблема, који подразумева и захтева умешну конекцију макротеоријске проблематизације и микросоциолошког нивоа емпиријске анализе, уз примерну социолошку имагинацију и поштовање начела холистичког сагледавања проблема у контексту друштвене структуре, али увек уз респект хуманистичког коефицијента у анализи – тј. залагања за здраво и одговорно друштво које свим друштвеним групама, слојевима и генерацијама даје шансу да остваре своју личност и активно проживе свој живот до пуноће његовог остваривања.

Доцент др Немања Крстић истакао је да се студија Социологија старења, која има  вишеструку релевантност у пољу социолошких наука, бави крупним друштвеним проблемима који захтевају интердисциплинарни приступ, те је њена прва вредност укључивање ширег корпуса знања из области психологије, социјалног рада, економије, права, медицине, антропологије и политичке теорије, а друга – њена проблемска конципираност, која јој обезбеђује не само информативност већ је чини и основом за струку која се бави решавањем проблема везаних за старење у пракси. Актуалношћу проблема којима се бави и узорном читљивошћу ова књига може утицати на подизање свести о обрађеним проблемима у широј јавности. Др Крстић је указао и на три главне структурне димензије књиге: историјска компарација, перспектива глобалног и локалног, те перспектива друштвених неједнакости, и закључио да студија обилује приказима релевантних концепата и истраживања, да укључује велики опсег важних тема, али и да задржава један ангажовани приступ проблему са којим се суочавају готово сва друштва.

Проф. др Лела Милошевић Радуловић говорила је о академској, експертској и практичној намени своје књиге, значају социолошког проучавања старења и старости као социокултурних феномена, те о чињеници да су последице старења становништва значајне за све сфере друштва. Потом је говорила о настанку књиге, њеним циљевима, предмету, изложеним сазнањима о старости као важној основи у осмишљавању и спровођењу политике економског и социјалног развоја, планирању социјалне заштите и унапређивању квалитета живота старијих људи. Истакла је и да је до великог интересовања за социологију старења дошло због повећања броја старијих људи и потребе породице и друштва да одговоре захтевима продужене старости. Ауторка је изложила укратко и садржину свог уџбеничког увођења у социологију старења, у којем се обрађују следећи проблеми: демографско старење као друштвени феномен, стереотипи и предрасуде о старијима, дискриминација и насиље над старијима, сиромаштво старијих, родна равноправност у старости, место и улога старијих људи у породици, улога школе у развијању међугенерацијске солидарности, старији људи у медијима, активно старење и друштвена интеграција и партиципација старијих – унапређивање интеграције кроз образовање и волонтерски рад, дигитална укљученост, политичка партиципација, слободно време и културне потребе старијих људи. Ова студија је уџбеничког карактера, каже проф. др Лела Милошевић Радуловић, одликује се преплитањем теоријских приступа и емпиријских података, а написана је са циљем да студентима помогне у припремању испита (први је уџбеник у нашој земљи из ове области) и у нади да ће њен садржај допринети промени перцепције старости и старијих људи и развијању међугенерацијске солидарности, односно стварању друштвене средине која може адекватно да одговори потребама садашње и будуће старије популације.

У дискусији је изнето мноштво примера тешкоћа са којима се суочавају старије особе, од чињенице да најчешће немају са ким ни да разговарају, до сазнања да се особе са нижом стручном спремом лакше прилагођавају одласку у пензију итд. У изношењу ових примера и увида предњачиле су чланице Кола српских сестара, са којима, иначе, проф. др Лела Милошевић Радуловић плодно сарађује.