Промоција зборника
Пастирска лексика призренско-тимочких говора

Главни уредник: академик Александар Лома, уредник: проф. др Недељко Богдановић
(Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2024)

(У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић, консултант: проф. др Недељко Богдановић, организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић.)

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, Лесковачки културни центар

Четвртак, 28. новембар 2024. године, 11.30 сати.
Лесковачки културни центар, Лесковац.

У четвртак, 28. новембра 2024. године, у Лесковачком културном центру уприличена је промоција зборника Пастирска лексика призренско-тимочких говора. Зборник представља резултат рада на пројекту О-33-23 Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора, који од 2023. године заједнички реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ.

На промоцији су говорили академик Љубинко Раденковић, рецензент овог зборника, проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, руководилац пројекта Пастирска / сточарска лексика призренско-тимочких говора и члан Уређивачког одбора, и др Ана Савић-Грујић, организатор пројектних активности.

Промоцији је претходило потписивање Споразума о сарадњи између Института за српски језик САНУ и Лесковачког културног центра, који би, између осталог, требало да допринесе популаризацији науке о српском језику и јачању свести о значају неговања и проучавања стандардног српског језика и српских дијалеката.

Присутне је потом песмом поздравила Ана Алексић, извођач традиционалних етно-песама.

Модератор ове промоције била је Ана Злопорубовић, уредник књижевно-издавачког програма, која је у име Лесковачког културног центра поздравила присутне и најавила говорнике.

Уводну реч имао је академик Љубинко Раденковић, који је разматрао теоријске поставке проучавања пастирске лексике у лингвистичкој славистици и дао хронолошки преглед најзначајнијих истраживања. Истакао је да, иако су се пастирском лексиком најпре бавили пољски лингвисти још средином XX века, темељ њеног проучавања представља књига Славянская пастушеская терминология Г. П. Клепикове. Значајне резултате донела су и опсежна истраживања пастирског терминосистема на српском говорном подручју, којима, свакако, доприноси и представљани зборник. На крају, академик Раденковић је закључио да детаљно проучавање пастирске делатности у области српског језика омогућава повлачење изоглоса – линија које показују границе ареала одређене језичке датости, али и реалија традиционалне културе.

Домаћине, публику и учеснике промоције потом је поздравила проф. др Софија Милорадовић. Захвалила је Лесковачком културном центру на гостопримству и одличној организацији. Најпре је говорила о основним поставкама овог научноистраживачког пројекта и резултатима рада представљеним у зборнику, указујући на његове основне целине и наводећи све ауторе и њихове прилоге. Крај њеног излагања обележило је читање једног лирског записа професора Недељка Богдановића о звону из књижице Изнудице, објављене 2012. године, уз дирљиве завршне речи да тада није ни слутила да ће се дијалектолошки тим Института десет година касније везати за тему коју ће нам проф. Богдановић „ненаметљиво наметнути”.

Др Ана Савић-Грујић говорила је о почецима рада на проучавању пастирске лексике. Представила је структуру Упитника за прикупљање сточарске лексике и истраживане пунктове. Присутнима је на основу лингвистичких карата штампаних у Зборнику указала на богатство лексичких јединица за именовање пастирске капе и пса.

Ана Алексић је етно-песмом обележила и крај ове промоције.

Отворена је дискусија у коју се публика с интересовањем укључила. Између осталог, потврђени су наводи говорника да у лесковачком крају пастирство никада није била доминантна привредна делатност. Овај крај примарно је познат по узгајању воћа, што може бити занимљива тема будућих лексиколошких проучавања. Присутне је интересовало и за коју је реалију из пастирског живота забележено највише различитих именовања. Иако пре завршетка Атласа не можемо са сигурношћу говорити о овом податку, др Тања Милосављевић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и члан пројектног тима, предочила је да су њена истраживања показала да је највише појединости забележено у вези с овцама, те претпоставља да у том сегменту, можда, можемо очекивати и највише различитих именовања за исту ствар или појаву.

Учесници су имали част да промоцију Зборника прати и академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу.