Предавање дописног члана САНУ Бранислава Јеленковића
Истраживања са атомским и биолошким структурама и примене у оптичкој метрологији, комуникацијама и биолошким сензорима

Петак, 17. мај 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Дописни члан САНУ Бранислав Јеленковић наговестио је да су у предавању издвојени резултати две научне области фотонике којима се бави Центар за фотонику Института за физику Београд: квантна и нелинеарна оптика и биофотоника.

Најпре је објаснио да светлост, када је одређених особина учестаности, поларизације, интензитета, може у неким срединама да доведе то таквих промена које онда јако утичу на особине саме светлости. Пример су интеракције ласера са алкалним атомима, када, пажљиво и прецизно подешени по фреквенцији у односу на атомске прелазе, ласери доводе до квантно-механичких и нелинеарних процеса у атомима. Тако индуковани процеси имају изразито повратно дејство на особине ласера. Манифестације тих процеса у парама алкалних атома су бројне; предавач је приказао појаве познате као електромагнетно индукована транспаренција (ЕИТ) и четвороструко мешањe таласа (МТ). Описао је експериментално-теоријска истраживања која се код нас обављају на атомима рубидијума и калијума, a истакao и важне примене ЕИТ и МТ за атомске еталоне учестаности, оптичке меморије, квантне слике.

У другом делу предавања било је речи о биолошким структурама и примени. Полазећи од констатације да је природа нека бића подарила изузетним фотонским структурама, Бранислав Јеленковић је подвукао да те структуре, у пракси тешко (или скупо) реализоване, производе јединствене ефекте на светлост која пада на њих. Људи одвајкада користе или имитирају такве структуре за своје потребе, али у последњој деценији су настала бројна истраживања природних структура са покушајима да се имитирају у лабораторијама. Настала је нова научна и технолошка област – биомиметика. Предавач је показао како те структуре изгледају код лептира. Описао је механичке ефекте које танушно термално зрачење производи на наноструктурама љуспица лептирових крила и показао како се те промене могу да детектују и искористе за детекцију инфрацрвеног зрачења, са осетљивошћу мерења која је блиска најбољим термалним камерама.

У дискусији су дотакнута питања о биолошким сензорима и њиховој конструкцији, о биомиметици, о стању истраживања у савременој физици и о неопходности интердисцилинарних приступа, као и о проблему ауторства и коауторства у научним радовима.

.