Изложба
АКАДЕМИК МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ:
историчар, архивист и дипломата

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Историјски архив Ниш, Народни музеј Ниш и Центар за културу и уметност Алексинац.
Говоре: Маја Радоман Цветићанин, директор Центра за културу и уметност Алексинац, академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, дописни члан САНУ Мира Радојевић, и аутор изложбе Миљана Ђорђевић, архивски саветник.

Свечано отварање: Понедељак, 20. мај 2019. године, 19:00 сати.
Алексинац, Арт галерија Дома културе Алексинац, Душана Тривунца 15.
Изложба траје од 20. до 31. маја 2019.

У понедељак, 20. маја 2019. године, у Арт галерији Дома културе Алексинац отворена је изложба о животу и раду академика Михаила Гавриловића (1868–1924), знаменитог српског историчара, оснивача и првог челника Државне архиве Србије, истакнутог дипломате на Цетињу, у Ватикану, на Крфу и у Лондону, и правог члана Српске краљевске академије. Михаило Гавриловић рођен је у Алексинцу, школовао се у Књажевцу, Нишу, Београду и на Сорбони, и, на почетку своје блиставе каријере, службовао у Нишу, као професор Учитељске школе и Гимназије.
На свечаном отварању изложбе, присутне је поздравила госпођа Маја Радоман Цветићанин, директор Центра за културу и уметност Алексинац. Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, најпре је говорио о програму обележавања значајних годишњица у вези са великанима наше науке, културе и уметности, који су рођењем, школовањем, животом и стваралаштвом везани за јужну и источну Србију, а посебно у вези са онима који су овенчани и чланством у САНУ; потом је указао на величину деловања Михаила Гавриловића и значај ове изложбе, чији је циљ да извуче из сенке историје и сложене савремености лик и дело Михаила Гавриловића, и упозна са њима нове генерације грађана. Академик Стојадиновић се на крају захвалио свим установама и појединцима који су били укључени у припрему и организацију изложбе, прогласио изложбу отвореном и дао реч дописном члану САНУ Мири Радојевић, која је подробно говорила о животу и раду Михаила Гавриловића и о историјском контексту његовог деловања. На крају се присутнима обратила и Миљана Ђорђевић, архивски саветник, која је, у својству аутора изложбе, говорила о изложеној документацији, припреми и реализацији изложбе.
Ова изложба је већ била постављена у Нишу, у Галерији „Синагога“, октобра 2018, и у Београду, у Галерији науке и технике САНУ, фебруара ове године, а – због великог интересовања културне јавности – током септембра 2019. биће организована и у Народној библиотеци „Његош“ у Књажевцу, као и у нишком Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању.