Научни скуп
Културно-историјска баштина југа Србије

Научни скуп
Културно-историјска баштина југа Србије

Научни скуп
Културно-историјска баштина југа Србије

Организатори: Народни музеј Лесковац, Институт за савремену историју Београд, Огранак САНУ у Нишу.

Четвртак, 15. октобар – петак, 16. октобар 2020. године.
Лесковац, сала за научне скупове Народног музеја у Лесковцу.

У Лесковцу је 15. и 16. октобра 2020. године одржан XVIII Научни скуп Културно—историјска баштина југа Србије, у организацији Народног музеја Лесковац, Института за савремену историју Београд и Огранка САНУ у Нишу. Учеснике и присутне поздравили су: Мира Ниношевић, директор Народног музеја у Лесковцу, академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу и др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју у Београду.

Овај дводневни научни скуп имао је и две главне теме: (1) Улога и значај локалних часописа историје, археологије, историје уметности и етнологије, (2) Други светски рат и ослобођење Лесковца 1944. године. Своје радове из ових тематских оквира излагали су истраживачи различитих научних профила, из више научних, образовних и културних институција из читаве Србије. Уводну реч, о значају локалних часописа у Србији са освртом на Лесковачки зборник, имала је дописни члан САНУ Мира Радојевић.

Академик Нинослав Стојадиновић је, у својој поздравној речи, говорио о мисији Огранка САНУ у Нишу и о сарадњи Огранка и Града Лесковца. Оценио је да су обе теме скупа од значаја за остваривање мисије Огранка, поготову у погледу представљања савременог научног стваралаштва југа Србије, и додао да имају и важну политичку и цивилизацијску димензију. У вези са првом темом, академик Стојадиновић посебно се осврнуо на огроман значај локалних часописа за бележење, тумачење и промоцију важних историјских, археолошких, етнолошких и других налаза и у том смислу, истакао значајну функцију Лесковачког зборника, чија је шездесетогодишњица обележена управо на овом научном скупу. У вези са другом темом научног скупа, академик Стојадиновић није пропустио да подвуче њен значај за преиспитивање нових извора и литературе о преламању Другог светског рата у нашој средини, и за нова тумачења ратних збивања, а посебно у време не само научно мотивисаних и чињенично утемељених ревизија историје, већ и многих идеолошки мотивисаних и научно неутемељених псеудо-историографија и различитих видова минимизирања значаја и домета антифашистичких вредности, идеја и покрета – време „повампирења” неких видова фашизма.

Последњи део излагања академика Стојадиновића изазвао је велику медијску пажњу и веома позитивне реакције учесника.