Научни скуп посвећен обележавању 180 година од рођења и 130 година од смрти редовног члана Српског ученог друштва и дописника Српске краљевске академије Саве Петровића (1839–1889)
Научни скуп посвећен обележавању 180 година од рођења и 130 година од смрти редовног члана Српског ученог друштва и дописника Српске краљевске академије Саве Петровића (1839–1889)
Четвртак, 7. новембар 2019. године, 10:00 сати.
Универзитет у Нишу, Свечана сала.
Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Академијски одбор за проучавање флоре и вегетације Србије, Универзитет у Нишу – Природно-математички факултет – Департман за биологију и екологију.
Огранак САНУ у Нишу, Академијски одбор за проучавање флоре и вегетације Србије, Природно-математички факултет у Нишу – Департман за биологију и екологију организовали су – поводом обележавања 180 година од рођења и 130 година од смрти – научни скуп о животу и делу др Саве Петровића, чувеног српског доктора медицине и хирургије, дугогодишњег личног лекара краља Милана, али и веома значајног ботаничара, сарадника и следбеника Јосифа Панчића. Најдрагоценији резултати научноистраживачког рада др Петровића сабрани су у двема публикацијама: Флора околине Ниша (1882) и Додатак флори околине Ниша (1885), којима је и име града Ниша уписано, на најбољи могући начин, у богату историју европске ботанике. За своје научне резултате др Сава Петровић добио је и одговарајућа признања: од 6. фебруара 1869. био је редовни члан Српског ученог друштва – Одсека јестаственичког и математичарског, а од 8. јануара 1889. дописник Српске краљевске академије – Академије природних наука.
Учеснике научног скупа и присутне поздравили су академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, проф. др Перица Васиљевић, декан Природно-математичког факултета у Нишу, и академик Владимир Стевановић, председник Академијског одбора за проучавање флоре и вегетације Србије.
На скупу су изложена следећа саопштења:
- Новица Ранђеловић, Владимир Ранђеловић – Животопис доктора и ботаничара Саве Петровића
- Марјан Никетић – Биљни таксони које је описао др Сава Петровић и њихов статус у савременој таксономији
- Владимир Стевановић, Бранка Стевановић, Маја Лазаревић, Марјан Никетић – Синпатрија и синтопија ендемо-реликтних балканских рамонди (Ramonda, Gesneriaceae) у околини Ниша
- Владимир Ранђеловић, Бојан Златковић, Дмитар Лакушић – Историја геоботанике у југоисточној Србији од Саве Петровића до данас
- Гордана Стојановић – Секундарни метаболити биљних таксона које је описао др Сава Петровић
- Гордана Томовић, Бојан Златковић, Горан Аначков, Марјан Никетић – Ретка и угрожена флора околине Ниша
Након завршне речи академика Владимира Стевановића, и након договора о роковима за објављивање зборника радова са овог научног скупа, у згуснутој дискусији, уз општу сагласност да је, што се иде јужније, земља Србија у односу на остале своје делове, па и у односу на суседне земље, све богатија – флористички! – посебно је подвучено питање форми и конкретних мера за очување ретких и угрожених врста, које би, као наслеђено богатство, морало бити предато долазећим генерацијама. Акламативно је подржан и предлог академика Нинослава Стојадиновића да се у граду Нишу, на прикладан начин, обележи име др Саве Петровића.
