Представљање резултата пројекта О-02-17
Етно-фармаколошка студија региона југоисточне Србије

Координатор пројекта: aкадемик Драгослав Маринковић.
Руководилац пројекта: проф. др Весна Станков Јовановић.

Петак, 4. фебруар 2022. године, 12.00 часова.
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8.

У организацији Огранка САНУ у Нишу, 4. фебруара 2022. године представљени су резултати пројекта О-02-17, чији је координатор академик Драгослав Маринковић, а руководилац пројекта проф. др Весна Станков Јовановић. Ток презентације се могао уживо пратити преко интернета, путем линка који је у најави био доступан на сајту Огранка. Скуп је отворио дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу. Представљању резултата пројекта су, поред руководиоца пројекта, присуствовали и чланови истраживачког тима: проф. др Виолета Митић, проф. др Гордана Стојановић, проф. др Александар Настић, др Марија Марковић, виши научни сарадник, др Јелена Николић, доцент др Марија Димитријевић, асистент и Слободан Ћирић, истраживач сарадник.

У оквиру овог пројекта, теренско истраживање (анкетирање) спроведено је у периоду од 2017. до 2019. године. Упитник је, поред општих података о испитаницима (пол, старост, етничка припадност, село), садржао питања која се тичу: употребе лековитог биља, познавања примене појединих лековитих врста у лечењу људи и домаћих животиња, делова биљака који се примењују, начина припреме и врста болести које се третирају наведеним биљкама. Анкетиран је 631 становник (294 жене и 337 мушкараца, старости од  16 до 88 година) из 157 села Пиротског округа. Добијени резултати су убачени у базу података, а затим статистички обрађени применом χ2- теста, вишедимензионе АНОВА, дискриминационе и кластер  анализе.

Установљено је да сеоско становништво Пиротског округа у етно-медицини примењује 182 биљне врсте.

Најчешћи начини припреме биљака је у виду водених, уљаних и алкохолних екстраката. Биљни препарати се у много већој мери користе за унутрашњу него за спољашњу примену. Лековите биљке се највише примењују за третман болести респираторног система, болести дигестивног тракта,  дерматолошких проблема и кардиоваскуларних болести.

Најчешће биљне врсте коришћене у лековите сврхе су: кантарион (Hypericum perforatum), камилица (Matricaria chamomilla), мајчина душица (врсте рода Thymus), нана (Mentha x piperita), хајдучка трава (Achillea millefolium), коприва (Urtica dioica) и жалфија (Salvia officinalis).

Употреба 147 биљних врста је другачија и нова у поређењу са другим етно-ботаничким студијама у суседним регионима. Употреба 12 биљних врста, није поменута ни у једној од студија у суседним регионима.

За лечење домаћих животиња сеоско становништво Пиротског округа примењује 46 биљних врста, сврстаних у 30 фамилија. Најчешће коришћене биљке у ветеринарској етнофармакологији  су: цикорија (Cychorium intybus), кантарион (Hypericum perforatum) и ливадско зеље (Rumex patientia). Чешће сe користе надземни делови биљака. Начин примене је првенствено орални, у облику воденог екстракта. Лековито биље се најчешће примењује за третман дијареје, рана, дерматолошких обољења (шуга и педикулоза)  и повишене температуре.

Резултати истраживања публиковани су у истакнутом међународном часопису (један рад, категорија М22), националном часопису међународног значаја (један рад, категорија М24), као и у часопису националног значаја (три рада категорија М53).

Презентацију резултата Пројекта можете погледати на следећем линку.

Извештај ТВ Коперникуса: