Промоција монографије
ПАК – Софтверски пакет за моделирање у инжењерингу и биоинжењерингу
(50 година развоја и примене)

Учествују:
Академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу
Академик Милош Којић, иницијатор и главни аутор ПАК-а
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу

Петак, 11. септембар 2026. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У петак, 11. септембра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција монографије ПАК – Софтверски пакет за моделирање у инжењерингу и биоинжењерингу (50 година развоја и примене). На промоцији, коју су организовали Огранак САНУ у Нишу и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, говорили су академик Милош Ђуран, управник Центра, академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, и академик Милош Којић, иницијатор и главни аутор ПАК-а.

Захваливши руководству и члановима Огранка САНУ у Нишу на позиву, академик Милош Ђуран дао је најпре основне податке о монографији и читавом пројекту. Главни аутор монографије и један од руководилаца примене софтверског пакета ПАК је академик Милош Којић, са сарадницима. Монографија је објављена 2025. године у специјалном издaњу часописа Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics.

Повод за издавање ове монографије био је обележавање јубилеја – пола века од открића и примене софтверског пакета ПАК у инжењерским и биоинжењерским истраживањима. Поред Центра САНУ у Крагујевцу, издавачи монографије су: Факултет инжењерских наука Крагујевац, Институт „Јарослав Черни”, Институт за информационе технологије Крагујевац, Научноистраживачки центар БиоИРЦ и Houston Methodist Research Institute из САД.

Најављујући промоцију, академик Ђуран говорио је о раду академика Којића и значају његових научних резултата. Истакао је да је, поред великог доприноса развоју инжењерских и биоинжењерских истраживања на Универзитету у Крагујевцу, академик Којић дао значајан допринос развоју Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Он се у рад Центра укључио одмах након његовог оснивања, 1992. године. У тим првим годинама рада Центра обављао је дужност заменика управника Центра. Поред тога, академик Којић је руководио великим бројем научних пројеката који су у истраживањима користили софтверски пакет ПАК, а који су се реализовали у Центру САНУ у Крагујевцу. Најзначајнији његов пројекат који се реализовао у Центру бавио се истраживањем из области биоинжењеринга. Циљ овог научног пројекта, поред осталог, био је да се кроз мултидисциплинарни приступ истраживању допринесе развоју последипломских студија на Универзитету у Крагујевцу. Пројект је био мултидисциплинарног карактера, јер су у његовој реализацији учествовали сарадници са различитих факултета Универзитета у Крагујевцу, као и сарадници из других научних институција из земље и иностранства. Од иностраних институција у реализацији пројекта учествовали су сарадници са универзитета у Аустрији, Грчкој, Италији, Кини и САД. У изради пројекта превасходно су учествовали млади сарадници, који су истовремено били најбољи дипломирани студенти Универзитета у Крагујевцу. Истраживања у оквиру пројекта су имала значајну подршку града Крагујевца, Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу. Изузетну подршку овим истраживањима и реализацији пројекта дао је град Крагујевац, који је кроз ову подршку обезбедио финансијска средства из којих су се, поред материјалних трошкова, финансирале плате за пет младих истраживача ангажованих на пројекту. Ови млади сарадници су кроз рад на пројекту истовремено радили на изради својих докторских дисертација. Након одбрањених дисертација, ови млади сарадници, већина њих, изабрани су у звања наставника на различитим факултетима Универзитета у Крагујевцу и они су сада значајни професори овог универзитета.  Пројекат се реализовао у Центру САНУ у Крагујевцу у периоду од 2006. до 2010. године, а након тога његова израда се наставила у научноистраживачком центру БиоИРЦ и Институту за информационе технологије Крагујевац.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, уважене и драге госте Огранка, и, говорећи о раду Огранка, посебно се осврнуо на сарадњу са Центром САНУ у Крагујевцу у организовању изложби, промоцији, јавних предавања итд. Истакао је да за Огранак посебну вредност има управо сарадња са Центром САНУ у Крагујевцу, и то не само ради равномерног регионалног развоја Србије, већ и због чињенице да је Огранку САНУ у Нишу институционално претходио Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, чији је двадесетшестогодишњи рад (1990–2016), са запаженим резултатима, представљао реалан предуслов за оснивање и добар темељ за изградњу Огранка САНУ у Нишу, тако да се de iure гашење Центра неформално често називало његовим de facto „прерастањем” у Огранак. Са таквом предисторијом и искуствима рада центара САНУ, Огранак САНУ у Нишу  има и дужност да подржава – у границама својих могућности и овлашћења – развој и институционалну трансформацију Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. И ово заједничко представљање софтверског пакета ПАК, и промоција монографије, један је од видова подршке остваривању поменутих развојних планова.

Потом је академик Вељковић представио академика Милоша Којића, изношењем најважнијих података из његове професионалне биографије.

После Гимназије у Крагујевцу, Милош Којић завршио је студије машинства 1964. године, на Одељењу Машинског факултета из Београда у Крагујевцу, у првој генерацији и као први дипломирани студент. Магистарске студије механике на Природно-математичком факултету у Београду завршио је 1969, а докторирао је на Rice University у Хјустону, Mechanical Engineering Department, 1972.  Од 1964. до пензионисања 2007. радио је на Одељењу, које је прерасло у Машински факултет у Крагујевцу, на предмету Механика, у звањима од асистента до редовног професора (избор 1981). Од 1976. био је запослен до трећине радног времена у Институту за аутомобиле „Црвена застава”, на развоју и примени инжењерског софтвера за потребе аутомобила, у звању научног сарадника а затим научног саветника. Изабран је за дописног члана САНУ 2009, а за редовног члана 2018. Председник је Српског друштва за рачунску механику и главни уредник часописа Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics, који је на SCI листи (у припреми је 20-ти број).

Пресудна у научној и професионалној каријери била је одлука да се посвети методи коначних елемената и развоју сопственог софтверског пакета ПАК – скраћеница од: Програм за Анализу Конструкција. Као главни аутор је својим екстремним залагањем и даноноћним радом окупио талентоване студенте и инжењере из привреде, који су од иницијалног софтвера у току пет деценија допринели да је данас ПАК велики програм који је усмерен на научни рад и примену.

Основи ПАК-а у области нелинеарних проблема носећих констукција у инжењерингу постављени су његовим ангажовањем на МИТ (Massachusetts Institute of Technology), када је формулисао Effective-Stress-Function. Ова функција је уграђена у програм АДИНА (а касније и у ПАК), у току рада у фирми ADINA R&D професора Батеа у Бостону, где је провео укупно преко 5 година, у периоду 1983–1990. Од 1995. започео је рад и у области биоинжењеринга у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу. У тој области је радио на научним пројектима на Универзитету Харвард у времену 2001–2009. (са мањим прекидима), а затим на Houston Methodist Research Institute, 2009–2024. Програм ПАК је био основни софтвер који је дограђиван новим областима, у којима су под његовим руководством континуално учествовали сарадници са Универзитета у Крагујевцу.

Увео је нумеричке методе на студијама на Машинском факултету у Крагујевцу. Био је ментор великог броја дипломских радова, 14 доктората и 23 магистратуре. Аутор је или први аутор 14  уџбеника и монографија, од којих су 3 публиковане од стране Springer-a (2005), John Wiley and Sons (2008) и Elsevier-а (2022). Аутор је и коаутор око 300 публикација у научним часописима и у публикацијама са конференција. Добитник је већег броја националних и међународних признања и награда.

Резултат његовог подухвата у развоју и примени програма ПАК може да се сумира следећим подацима: универзитетских професора 19,  аутора ПАК-а 23, магистратура 24, доктората 38, учесника у развоју и примени ПАК-а 64, књига и монографија 9, радова у часописима 220.  Снимљен је филм о 50 година развоја и примене ПАК-а, који је био емитован на телевизији РТС 2, 3. јула 2026. године.

Академик Милош Којић одржао је предавање у оквиру кога је говорио о томе како је дошло до открића софтверског пакета ПАК, а затим о његовој примени у оквиру различитих научних пројеката. Посебан акценат у овом предавању дат је значају и примени овог софтверског пакета у истраживањима из области инжењеринга и биоинжењеринга на Универзитету у Крагујевцу и шире.

Почетак рада у области нумеричких метода на Универзитету у Крагујевцу и развоја инжењерског софтвера на бази методе коначних елемената сеже до прве половине  седамдесетих година прошлог века. Одлуку о овом почетку донео је академик Којић, тада млади доцент на Одељењу Машинског факултета из Београда. Развој софтвера је започет у Фабрици аутомобила, коришћењем бушених картица и на компјутеру са 1Мb меморије.

Академик Којић је слушаоце провео кроз историју овога подухвата, у коме су учествовале генерације младих сарадника. Данас је ПАК (Прoграм за анализу конструкција) за област инжењеринга и биоинжењеринга, светског нивоа, са великим бројем специфичних модула и више десетина хиљада линија у фортранском коду. Представљена су нека карактеристична решења добијена коришћењем програма ПАК кроз бројне домаће и међународне пројекте.

Развој нумеричких метода и софтвера у току деценија допринео је да се Универзитет у Крагујевцу препознаје, између осталог, по резултатима у овој области. Уведени су нови предмети у универзитетској настави, а о свеукупном утицају говоре следећи подаци: 19 професора, 24 магистратуре, 38 доктората, 220 публикованих радова у међународним часописима, 9 књига-монографија у области нумеричких метода и инжењерског софтвера; такође, 24 аутора програма ПАК. Резултати су сумирани у посебном броју-монографији: Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics, Vol. 19, N0. 1, 2025.

После излагања академика Којића приказан је документарни филм посвећен значају резултата добијених применом и утицајем софтверског пакета ПАК на развој инжењерских и биоинжењерских истраживања у нашој земљи. Као потврда значаја ових истраживања и примене софтверског пакета ПАК, у филму су, поред академика Милоша Којића и његових сарадника, приказане изјаве многих значајних људи из академског и друштвеног живота Крагујевца и шире.

Након одржаног предавања и приказаног документарног филма, академик Којић је разменио утиске и одговарао на питања присутних. У дискусији су посебно истакнуте заслуге академика Којића за утемељење школе рачунарске механике, развијање пакета ПАК, подизање нивоа наставе механике на Универзитету у Крагујевцу, као и за ангажовање најбољих младих сарадника. Било је речи о значају рада у науци, о огромном труду академика Којића и његових сарадника, али није пропуштена прилика да се подсети и на чувену изјаву Алберта Ајнштајна да је „имагинација важнија од знања”, уз истицање вредности плодног споја теорије, интуиције и примене резултата. Обновљена су и нека сећања на прве сусрете са академиком Којићем.