Циклус предавања
Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије

Треће предавање

Мср Марија Јовић, истраживач сарадник, Археолошки институт Београд

Новчана кретања касноантичког Ниша

Петак, 24. новембар 2023. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У петак, 24. новембра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу настављен је циклус предавања Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије. Треће предавање из Циклуса одржала је мср Марија Јовић, истраживач сарадник Археолошког института Београд, на тему Новчана кретања касноантичког Ниша. Циклус се реализује у оквиру пројекта О-22-19 Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века (координатор пројекта: дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, руководилац пројекта и координатор циклуса: др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник, Археолошки институт Београд).

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, свима присутнима и, посебно, колегиници Марији Јовић, пренео је поздраве дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и свих чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности због тога што присуством или учешћем подржавају настојања Огранка да у овоме делу наше земље шири мисију САНУ – промовисањем највиших вредности науке, културе, уметности, образовања,  просвећености, слободне и јавне употребе сопственога разума, и слободног критичког мишљења, афирмисањем вредности културалне традиције и савременог стваралаштва; потом је подсетио на досадашње циклусе предавања из области археологије античког и средњовековног Ниша, Понишавља, јужне и источне Србије, и позвао предавача, Марију Јовић, да узме реч.

Мср Марија Јовић, истраживач сарадник Археолошког институтa у Београду, бави се археологијом римског периода. Вишегодишњим учешћем у  заштитним и систематским истраживањима стекла је искуство у анализи римских војних утврђења и касноантичких некропола јужне и југоисточне Србије, као и археолошких налаза римског периода са фокусом на керамику и новац. Интересовање Марије Јовић првенствено се односи на касноантичку римску нумизматику, циркулацију новца и иконографију. Посебно је усмерена ка проучавању монетарне економије.

Циљ свог предавања Марија Јовић је одредила као настојање да се широј публици приближе сазнања о монетарним тенденцијама које су владале у касноантичком периоду Римског царства и, посебно, о новчаним кретањима у касноантичком Наисусу, и да се размотри питање да ли је касноантички Ниш одступао од генералних трендова у Римском царству, те да се испита шта сазнајемо о дешавањима у том периоду на основу истраживања новца.

Предавање је започето уводним приказом Римског царства пред монетарни колапс, од излагања узрока колапса, преко анализе царских монетарних реформи, све до времена процвата Наисуса на прелазу из 3. у 4. век. Иза тога су представљене и анализиране одлике четири главна периода овог развоја, рефлектоване у новчаним кретањима – до средине 5. века.

Антички Наисус формирао се у долини реке Нишаве, и познат је као главни град касноантичке римске провинције Дарданије и место рођења римског императора Константина Великог. Представљао је важну раскрсницу војних и трговачких путева који су водили широм Римског царства. Град је свој економски и политички процват доживео крајем 3. и током 4. века. Овом периоду припадају археолошки најистраженији делови Наисуса, који су се налазили како у оквиру градских бедема тако и ван њих. Утолико,  крај 3. века представља и почетак хронолошког оквира истраживања чији се резултати излажу у предавању, и којима се новчани токови Наисуса прате до средине 5. века, тј. до Хунске најезде, након које монетарна циркулација на читавом простору Балкана скоро престаје. Истраживањем је, каже Марија Јовић, обухваћен нумизматички материјал касноантичког Наисуса, са 13 локација, са локалитета: Медијана, Трг Краља Милана и Трг Ослобођења, Нишка тврђава и Градско поље, некропола Јагодин Мала, Горча, Амбасадор, улица Обреновићева и ОШ Вук Караџић. Поменути локалитети позиционирани су како у урбаном језгру града тако и на његовој периферији. Такође, контекст пронађеног новца је различит и разноврстан, потиче са градске некрoполе, из остава, са Тврђаве, из резиденцијалне виле итд. Анализа наведеног материјала, закључује Марија Јовић, пружа детаљан и свеобухватан увид у новчана кретања касноантичког Наисуса и представља добар узорак за компарацију са локалитетима у суседним провинцијама (Dacia Ripensis и Moesia Prima), све у циљу добијања комплетније слике новчаних кретања читавог простора префектуре Дакије.

У дискусији су похваљене концизност и јасност предавања Марије Јовић и истакнут значај обрађене теме, а било је речи о монетарном утицају ковница и о археолошком значају остава античког новца, посебно оставе из села Каменице, о променљивом значају сребрног новца итд. Чули су се и изрази чуђења због тога што предавању не присуствују професори универзитета и њихови студенти појединих студијских програма, и поново изражено уверење да би вечерњи термин предавања у Огранку био много погоднији и обезбеђивао присуство заинтересованих стручњака и грађана који нису у прилици да напусте своја радна места у подне. Уз објашњење о широком обухвату листе позива које Огранак упућује свим нивоима јавности – академским и културалним установама, појединцима, медијима, као и о начинима мрежног оглашавања и најављивања свих активности Огранка, обећано је да ће изречене сугестије бити пренете руководству Огранка.