Свечана академија

Додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2023. годину

Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу.

Петак, 27. октобар 2023. године, 12 сати.
Велика сала Дома културе Алексинац.

У Алексинцу је, у петак, 27. октобра 2023. године, одржана Свечана академија на којој је додељена Награда „Тихомир Р. Ђорђевић” – за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос појединца у областима етнологије, фолклористике, филологије. Организатори Свечане академије, која се реализује у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”, били су Центар за културу и уметност Алексинац и Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу.

Одлуком жирија у саставу: др Јелена Јовановић, дописни члану САНУ, проф. др Горан Максимовић и проф. др Данијела Поповић Николић, председник, Награду „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2023. годину добио је др Димитрије Големовић, професор Факултета Музичке уметности Универзитета уметности у Београду, у пензији, етномузиколог и композитор.

Свечана академија отворена је обраћањем господина Чедомира Ракића, државног секретара у Министарству државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије. Након тога, званичнике, учеснике Свечане академије и све присутне поздравио је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, који је у свом обраћању, између осталог, подсетио на остварене значајне резултате у вишегодишњој сарадњи Огранка и Центра за културу и уметност Алексинац.

Др Јелена Јовановић, дописни члану САНУ, научни саветник Музиколошког института САНУ, изложила је основне елементе одлуке жирија којом се награда додељује проф. др Димитрију Големовићу, у чијем образложењу су наведени изузетни доприноси проф. Големовића у области научноистраживачког рада, али и у ангажовању у очувању материјалног наслеђа и децентрализацији културе. У образложењу је нарочита пажња посвећена значају дугогодишњих теренских истраживања која су резултирала богатим фоноархивом: „Без икакве резерве се може рећи да је професор Големовић настављач дела Тихомира Р. Ђорђевића у пуном смислу, пре свега као сакупљач традиционалних мелодија на највишем научном нивоу, потом у погледу обраде појединачних комплекса грађе, и најзад у тежњи ка синтетисању података и сазнања.ˮ Такође је истакнут нарочит допринос професора Големовића у представљању и научној анализи феноменa певања из вика: „Посебно је важан податак да је професор Големовић аутор приручника за практично савладавање вештине за српску традицију изузетно вредног двогласног, старинског певања из вика; реч је о приручнику који, уз научну студију, садржи минуциозне транскрипције великог броја примера ове врсте певања, а такође и аудио снимке, који су тонски тако креирани да олакшавају учење појединих деоница у двогласном ставу. У питању је први прилог ове врсте у Србији, а настао је као резултат професоровог дугогодишњег бављења и одличног проучавања ове врсте певања, једног од његових најважнијих теренских налаза из више региона западне Србије. Проблемске комплексе које је први отварао и аргументовао често је сам разрађивао у каснијим истраживањима. Само набрајање ових тема показује разноврсност његовог интересовања и научног приступа: дводелност мелопоетске форме, типологија рефрена, типови старијег и новијег двогласног певања у српској и муслиманској сеоској певачкој традицији (ок. Зворника), композициони принципи у српским народним песмама у вези са обредношћу, промена функције од обредне ка забавној, емска терминологија као путоказ разумевању феномена у вокалној и инструменталној сеоској традицији, певање уз гусле, ромски лазарички опходи и лимени дувачки оркестри. Од посебног значаја у библиографији професора Големовића јесу портрети истакнутих појединаца и група, народних уметника: свирача, певача, градитеља инструмената. У његовом је опусу узорни приступ дијахронијског праћења једног истакнутог народног уметника током више деценија познанства, крунисано трајним и дубоким пријатељствомˮ.

Проф. др Димитрије Големовић, један од наших најзнаменитијих савремених етномузиколога, изразио је нарочиту захвалност, истичући да добијање награде која носи име Тихомира Р. Ђорђевића, научника изузетног реномеа, доживљава као посебну част. У свом говору, лауреат је више пута нагласио значај теренских, дакле, емпиријских истраживања наслеђа и савремених форми народне културе – снимања, анализе и интерпретације грађе, али без доминације теоријско-методолошких схема над изворном грађом.

Намера иницијатора и оснивача била је да ова награда буде подстицај истраживачима из области више научних дисциплина којима се бавио Тихомир Р. Ђорђевић. Њеним додељивањем проф. др Димитрију О. Големовићу  настављен је вишегодишњи низ остваривања ове намере.

Са истом сврхом, у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића” додељује се и Признање „Чувар завичаја” – за посебне доприносе очувању локалне традиције. На овогодишњој Свечаној академији, то признање припало је др Сањи Ранковић, ванредном професору Факултета Музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Између осталог, др Сања Ранковић већ годинама успешно води етномузиколошке радионице за традиционално певање које организују Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ у Нишу, са дописним чланом САНУ Јеленом Јовановић, као координатором.

Након свечане доделе Награде и Признања, ученици Алексиначке гимназије извели су сценски приказ „Вештице и вилеˮ, заснован на адаптацији грађе монографије Вештица и вила у нашем народном веровању и предању Тихомира Р. Ђорђевића.