Јавно предавање
Др Данијела Петковић, виши научни сарадник
Института за књижевност и уметност Београд

Једноставни, преплетени и сложени сижеи епских песама

У оквиру пројекта О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Уторак, 31. октобар 2023. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У уторак, 31. октобра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу, одржано је јавно предавање др Данијеле Петковић, вишег научног сарадника Института за књижевност и уметност у Београду, на тему Једноставни, преплетени и сложени сижеи епских песама. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Најпре је проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео поздраве и захвалност дописног члана САНУ Владе Вељковића, као и чланова и сарадника Огранка, свим присутнима, а посебно др Данијели Петковић, подсетио на мисију Огранка у ширењу духа САНУ – највиших идеја и вредности науке, културе, уметности, образовања, просвећености, аутономије просуђивања и слободног критичког мишљења, као и вредности наше традиције, чијем је проучавању, очувању и промовисању посвећен поменути пројект, а у том оквиру и предавање др Петковић.  Потом је проф. др Данијела Поповић Николић представила гошћу Огранка, износећи основне податке из њене професионалне биографије.

Др Данијела Петковић је виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, на Одељењу за фолклористику. Објавила је преко 50 научних радова, од чега две монографије: Типологија епских песама о женидби јунака (2008) и Јунак и сиже епске песме (2019). Области њеног интересовања су: теоријска истраживања епских песама, компаративно проучавање јужнословенских епских песама и руских биљина, фолклор у периодици, теренска истраживања.

Уз изразе захвалности због позива, др Петковић је своје предавање започела прецизним разграничавањем појмова „сиже” и „сижејни модел”, а потом прешла на  описивање структуре сижеа српских епских песама – од једноставних, преко преплетених, до сложених сижеа. Најбројнији су, каже др Петковић, једноставни сижеи, а карактерише их једна линеарна, праволинијска радња, једнообразност. Преплетени сижеи такође имају једнокружну целовиту радњу, али се тематски могу сврстати у више сижејних модела. Преплитање је последица усложњавања делокруга главног јунака, уметања мотива из других сижеа, нарочито у завршници, или ширења наративне перспективе. Сложени сижеи настају удруживањем два или више једноставних или преплетених сижеа. Код њих је тематско усложњавање испраћено и композиционим усложњавањем. Такође се могу уочити типични поступци уклапања сижеа у сложени сиже – надовезивањем, размицањем, уметањем и комбиновањем ових поступака. Надовезивање може бити просто уланчавање без логичке повезаности сижеа, затим логичко надовезивање без измене или са изменом на саставу сижеа, и чврсто срастање, код кога се на споју сижеи преплићу. Размицање и уметање су симетрични поступци, а дистинкција се успоставља на основу доминације спољашњег, односно унутрашњег сижеа: при размицању доминира спољашњи, док се приликом уметања више истиче унутрашњи сиже. Комбиновање поступака у оквирима ширег, сложеног сижеа своди се на четири типична обрасца: размицање/уметање и надовезивање, које се јавља у два облика, у зависности од истицања унутрашњег или спољашњег сижеа, размицање за којим следи надовезивање, надовезивање и уметање сижеа, размицање и уметање (које може бити и двоструко уметање, двоструко размицање). Ови обрасци могу се сматрати најфреквентнијим, будући да се облици комбиновања више од три сижеа веома ретко јављају. У таквим случајевима најчешће долази до нарушавања логичне повезаности, увођења неадекватне мотивације, а приметни „шавови” на местима додира сижеа умањују естетске вредности песама. Ова прецизна „правила” спајања сижеа као и ограничен број могућности за изградњу сложеног сижеа намећу закључак о постојању композиционе формулативности и схематичности српске епске сижетике.

У дискусији након предавања било је речи о обиму и структури корпуса на којем је обављано истраживање епских песама, о доминантним типовима сижеа у корпусу и o њиховом усложњавању, о формулативности читавих сижејних склопова итд.

Због исказаног интересовања, омогућено је и онлајн емитовање предавања др Данијеле Петковић.