Јавно предавање
Др Светлана Корољева, виши научни сарадник
Филолошки факултет Универзитета у Перму (Руска Федерација)

Обред кађења у народној традицији Русије и Западног Балкана (упоредна анализа)

Петак, 3. новембар 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У петак, 3. новембра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу, одржано је јавно предавање др Светлане Корољеве са Универзитета у Перму (Руска Федерација), на тему Обред кађења у народној традицији Русије и Западног Балкана (упоредна анализа). Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Најпре је дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта и члан Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у име чланова и сарадника Огранка, поздравио др Корољеву и присутне, и – дајући кратак увод у тему предстојећег предавања – представио гошћу Огранка, износећи основне податке из њене професионалне биографије.

Светлана Јурјевна Корољева је доктор филологије, доцент на катедри за руску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Перму (Руска Федерација). Руководилац је лабораторије за теорију фолклора и члан Комисије за фолклористику у Међународном комитету слависта. Члан је редакције међународног часописа Филолошке студије. Области њеног интересовања су: теренска истраживања фолклора, културална и социјална антропологија, култура сећања, погребна обредност, народна религиозност, демонологија, градски фолклор итд. Дописни члан САНУ Раденковић нагласио је да се др Корољева посебно бави проблемима културалних контаката словенских и не-словенских народа, као што су, конкретно, Руси и Коми, те Срби и Власи.

Др Корољева је своје предавање започела констатацијом о методолошким проблемима проучавања народне, са једне, и официјелне религије, са друге стране (у овом случају, православног хришћанства), што је показала на резултатима свог истраживања традиционалног обреда кађења. У хришћанској литургијској пракси, истакла је др Корољева, важну улогу има обред кађења – димљења тамјаном, који је из црквене традиције пренет у народне породичне и календарске обреде. Посебно се често укључује у обреде погребног и циклуса помена, где се врши фумигација са циљем прочишћавања предмета, људи и простора који су били у контакту са покојником. Истовремено, у неким регионима се формирају традиције у којима се кађењу придаје посебан значај. Уз коришћење савремене грађе, прикупљене у периоду 2013–2023, у предавању су била размотрена три митолошко-обредна комплекса настала у зонама словенско-несловенских контаката.

Две од ових традиција су настале у Русији, где су Руси у контакту са угро-финским народима – Коми и Коми-Пермјаци. Руси из Јурлина (Пермска област) развили су дијалекатску обредну терминологију и митолошку семантику кађења. У оквиру погребног и задушног обреда, овај ритуал посредује између живих и мртвих: служи као главни начин позивања душа на обредну трпезу. Тамјан и дим се помињу у формулама упућеним анђелима и мртвима, у духовним песмама и неканонским молитвама.

У традицији руских старовераца Средње Печоре (Република Коми), ритуал врши типичне прочишћавајуће и апотропејске функције, али је његова карактеристична одлика учесталост и интензитет спровођења. Овај ритуал се спроводи и на местима сећања  локалне заједнице – древним староверским гробљима.

На обе територије детаљно је разрађена материјална страна ритуала: технологије за самостално прављење кадионица, начини коришћења и чувања у кући и на гробљу, могућности замене тамјана другим супстанцама. Када се тамјан прави код куће за продају, или где постоји јака пракса да се он замењује другим супстанцама, и где се сам ритуал кађења изводи уз накнаду, он постаје део локалне верске микроекономије.

Трећа традиција, која је овде послужила за поређење, забележена је на тзв. Западном Балкану, у долини Тимока, у зони српско-влашких контаката. Једна од семиотичких доминанти овде је апотропејска функција тамјана, са циљем спречавања преображаја покојника у „ходајућег” мртваца (вампир код Срба, морој код Влаха).

Резултати истраживања које је у предавању изнела Светлана Корољева део су пројекта „Славяно-неславянские пограничья: похоронно-поминальный обряд в этнолингвистическом освещении” (Словенско-несловенско пограничје: посмртно-задушнички обред у етнолингвистичком светлу), финансиран грантом Руског научног фонда № 22-18-00484 (https://rscf.ru/project/22-18-00484/).

Предавање, праћено текстуалном и сликовном презентацијом, консекутивно је преводио дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, дајући, у консултацијама са др Корољевом, потребна научна и стручна тумачења и објашњења.