Свечана академија – додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” и признања „Чувар завичаја” за 2022. годину

Свечана академија – додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” и признања „Чувар завичаја” за 2022. годину

Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Огранак САНУ у Нишу.

Среда, 19. октобар 2022. године, 12 сати.
Дани Тихомира Р. Ђорђевића, Велика сала Дома културе Алексинац.

У среду, 19. октобра 2022. године, у Алексинцу је – у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића“ – одржана Свечана академија на којој је додељена Наградa „Тихомир Р. Ђорђевић”, за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос појединца у областима етнологије, фолклористике, филологије, као и признaње  „Запис – чувар завичаја” за посебне доприносе очувању локалне традиције. Организатор манифестације је Центар за културу и уметност Алексинац, а саорганизатори: Огранак САНУ у Нишу, Одељење посебних фондова Народне библиотеке Србије, Алексиначка гимназија, Библиотека „Вук Караџић” Алексинац, ОМШ „Владимир Ђорђевић” Алексинац;  а покровитељ Општина Алексинац.

На почетку Свечане академије присутнима се обратила госпођа Ташана Јевтић, начелник за општу управу и друштвене делатности Општине Алексинац, а потом је проф. др Данијела Поповић Николић, председник жирија, прочитала образложење жирија и одлуку да се Награда „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2022. годину додели проф. др Марији Клеут, професорки емерити Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Између осталог, у образложењу одлуке наведено је следеће:

„У дугогодишњем научном раду Марије Клеут нарочита пажња посвећена је истраживању народне књижевности и њој сродних дисциплина (етнологија, етнографија, историја књижевности) код Срба. Изузетно запажени резултати остварени су на бројним плановима: од изучавања различитих жанровских система, преко питања релација између историјске подлоге и модела транспонованих унутар књижевноуметничког текста, поетике ликова, класификације, варијантности, односа писане и усмене књижевности и слично. Неколико монографија, пре свега она посвећена Ивану Сењанину, као и бројни огледи и студије, одликују се поузданим тумачењима заснованим на прецизним теоријскометодолошким основама, увидима у разноврсну и обимну грађу, синтезама које су доприносиле новим сазнањима из области фолклористике и утицала на њен развој. Међу њима би свакако требало издвојити оне који су омогућили формирање прецизнијих представа о старијим изворима за проучавање корпуса српске народне епске поезије, о сакупљачима усмене грађе, стваралаштву слепих певача и поетским биографијама епског јунака. На таквим темељима формирана знања о поетици народне књижевности омогућила су Марији Клеут поседовање истанчаног осећаја за прављење антологијских избора и приређивање усмене грађе из рукописних и публикованих извора. Тако се корпусу њених научних радова придружило и неколико антологија: Српска народна књижевност, Једноставни  облици народне књижевности, Златна жица преко белог светаНародне песме у српским рукописним песмарицама 18. и 19. века

Пошто је добитница била спречена да допутује у Алексинац и преузме награду, госпођа Ташана Јевтић уручила је награду проф. др Јасмини Јокић. Затим је емитован тонски запис – обраћање проф. др Марије Клеут.

Признање „Запис – чувар завичаја” додељено је госпођи Љиљани Мијаиловић, извођачу традиционалне српске песме. Признање је добитници уручио господин Дејан Милошевић, начелник општинске управе Алексинац.

Ученици Алексиначке гимназије извели су игроказ Зле очи – адаптацију истоименог дела Тихомира Р. Ђорђевића.

© 2024 | Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу |