Промоција
Трокњижје о говору Алексиначког Поморавља

Недељко Богдановић: Говор Алексиначког Поморавља (2020²)
Недељко Богдановић, Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман Цветићанин: Алексиначки језички поучник (2019)
Недељко Богдановић, Маја Радоман Цветићанин: Речник Алексиначког Поморавља (2022).

Издавач: Центар за културу и уметност Алексинац.

Среда, 19. октобар 2022. године, 12:00 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У среду, 19. октобра 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу, представљене су три књиге о говору Алексиначког Поморавља: Недељко Богдановић: Говор Алексиначког Поморавља (2020²), Недељко Богдановић, Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман Цветићанин: Алексиначки језички поучник (2019), Недељко Богдановић, Маја Радоман Цветићанин: Речник Алексиначког Поморавља (2022). Издавач ових трију књига је Центар за културу и уметност Алексинац. О књигама су говорили рецензенти: др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС, др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, Маја Радоман Цветићанин и проф. др Недељко Богдановић.

Уз поздраве, у име чланова и сарадника Огранка, ауторе и рецензенте присутнима је представио дописни члан САНУ Влада Вељковић, који је посебно истакао вредности дугогодишњег посвећеног рада професора Богдановића у некадашњем Центру за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и у Огранку САНУ у Нишу, из којег истраживачког и стваралачког рада није проистекло само више десетина ауторских и коауторских монографија и мноштво научних радова, него и – што је посебно драгоцено – више младих научних истраживача, наследника на овом научном пољу, и читава мрежа сарадника „на терену”, на чему је Огранак неизмерно захвалан професору Богдановићу. Професор Богдановић је, између осталог, и руководилац пројекта Огранка Лексиколошка истраживања југоисточне Србије (О-08-17; координатор пројекта је академик Александар Лома).

Председник Комисије Огранка није пропустио да се веома похвално изрази и о сарадњи Огранка и Центра за културу и уметност Алексинац, а Маја Радоман Цветићанин, пређашњи директор Центра, говорила је подробније о тој сарадњи, из које је проистекло и својеврсно Трокњижје о говору Алексиначног Поморавља.

Др Слободан Реметић, редовни члан АНУРС, својевремено директор Института за српски језик САНУ и дугогодишњи професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у пензији, представио је монографију проф. др Недељка Богдановића Говор Алексиначког Поморавља, која је, заправо, друго штампано издање докторске дисертације Недељка Богдановића, првобитно објављене пре тридесетак година у 33. књизи Српског дијалектолошког зборника, првог лингвистичког гласила Српске краљевске академије. Указујући на вредност Богдановићеве књиге, Слободан Реметић је навео оцену академика Павла Ивића, иначе рецензента књиге, да је та монографија „по подацима најбогатија међу објављеним студијама призренско-тимочке области, после Белићевих Дијалеката”, додавши да она чини част и првом и другом издавачу. Професор Реметић представио је и Речник Алексиначког Поморавља, аутора Недељка Богдановића и Маје Радоман Цветићанин, па је, говорећи о лексичком богатству које је овековечено у Речнику, истакао како су дијалекти више него богата ризница поузданих сведока језичког и националног идентитета сваког народа и да ова књига доиста јесте крупан и драгоцен искорак у српској дијалекатској лексикографији.

Проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ и, такође, пређашњи директор Института за српски језик САНУ и професор Филозофског факултета у Нишу, у пензији, представио је Алексиначки језички поучник аутора Недељка Богдановића, Александре Лончар Раичевић и Маје Радоман Цветићанин. У свом излагању, Срето Танасић је, између осталог, образложио став да Алексиначки језички поучник може доиста да поучи и заинтересује читаоце да схвате значај доброг познавања српског стандардног језика без обзира на посао  којим се баве, и нагласио да се један од аутора Поучника, Недељко Богдановић, лепотом писане речи и дијалекатским богатством српског језика бавио током читаве своје каријере, те да је заслужено ове године добио Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.

На крају промоције, аутор Трокњижја, проф. др Недељко Богдановић, осврнуо се на најзначајније моменте који су пратили његов стваралачки подухват и издвојио сарадњу са главним уредником Српског дијалектолошког зборника, Слободаном Реметићем, као и алексиначко прегнуће – јер је са изучавањем говора Алексиначког Поморавља ушао у науку, у којој је и дан-данас.

Читав програм представљања Трокњижја о говору Алексиначког Поморавља, које  би се, представљање, могло сматрати малом, али разборитом и научно поткрепљеном, манифестацијом српског „језичког патриотизма”, полетно и духовито водила је Маја Радоман Цветићанин.