Представљање резултата пројекта О-17-18
Ниш и Понишавље у антици и средњем веку

Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Ирена Љубомировић

Уторак, 18. октобар 2022. године, 12.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

У уторак, 18. октобра 2022. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу, представљени су резултати истраживања на пројекту Ниш и Понишавље у антици и средњем веку (О-17-18), чији је координатор академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, а руководилац др Ирена Љубомировић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Присутне је на почетку, у име дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и у име чланова и сарадника Огранка, поздравио проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, изразио жаљење због тога што академик Максимовић није могао, из здравствених разлога, да учествује у овом представљању, и, после уводних напомена, најавио проф. др Ирену Љубомировић.

Проф. др Ирена Љубомировић најпре се осврнула на мотиве и значај изучавања античке и средњовековне историје Ниша и Понишавља, и своје излагање о резултатима пројекта посветила  упознавању са радом знаменитих истраживача Ниша, усредсређујући се на оне сегменте њихових научних биографија који се тичу рада на територији Ниша и околине.

Наиме, дуга и богата историја града привлачила је многобројне истраживаче, који су још од 19. века почели да походе град и истражују његова културна добра. Један од циљева пројекта био је да се очува сећање на те људе, од којих су многи већи део свог радног века уткали у град Ниш и својим истраживањима учинили да град заузме важно место на културној мапи Србије, па и шире. Стога су овде портретисани истраживачи, научници и културни радници који су својим вишедеценијским радом на археолошким локалитетима у граду и његовој околини, као и у културним институцијама везаним за истраживачку делатност у граду, допринели расветљавању богате историје Ниша. На списку значајних личности–истраживача града нашли су се: Феликс Каниц, Никола Вулић, Адам Оршић Славетић, Александар Ненадовић, Александар Јовановић (о којима је у данашњем излагању било речи), као и Петар Петровић, Љубица Зотовић, Лазар Мирковић, Ђурађ Бошковић. Сагледавању ових личности и сачињавању њихових биографија умногоме је помогла архивска грађа из Архива САНУ, документација из архиве Народног музеја Ниш, документација која се налази у Археолошком институту САНУ као и архивска грађа из Историјског архива Ниш.

Планирано је да се настави рад на прикупљању документације о животу и раду знаменитих истраживача Ниша, организовање изложбе фотографија и архивских докумената као и одржавање округлог стола на којем би били представљени и очекивани резултати проучавања радних биографија Петра Петровића, Љубице Зотовић, Ђурђа Бошковића, Лазара Мирковића.

У дискусији су присутни показали интересовање за нека методолошка питања, првенствено за проблем провере поузданости историографских података до којих се долази интервјуисањем савременика; такође, нису изостали ни коментари у вези са пустошењем археолошког блага Србије, тј. са сада већ јавним комуницирањем препродаваца нелегално прибављених материјалних остатака живота античких и средњовековних цивилизација и култура Понишавља и читаве Србије.